Branič

ОЦЕНЕ II ИРНКЛЗН

Принцип колегијалности остаје само за апзлацпоие судове н на месго петкасационих судова, долааиједан— 1а сог^е (И са88аиопе. Судије првостепених судова сви су изравнати. Судија може бити само онај, који је предходно био референдар (п(Шогако) и асесор (а^ипкако), па тек да постане ргеђоге. Ну да бп био прави судија мора се подврћи строгом теориском спецнјалном испиту. Да би се ктријера осигурала, асесори добијају плату у трима класама од 2000, 2500 и 3000 лира. Сваки свршени правник мора провести ка<» референдар две године да би могао ностати асесором, у коме звању има да проведе просе шотри године. После тога асесор има два начина да буде унапређан: или да га нарочита комисија апелапионог суда означи за способног или да полаже накнадни исппт „темко сИвИпко". Они асесори, који не буду хтели полагати испит, а апелациона комисија нађе да су неспособни, не могу правити даљу каријеру, и онда се преводе у управну счуиЈбу, докле онп са испитом, могуу судској служби дотерати до највиших звања. Плата судија првостепепих судова варира измеђубООО и 7000 лира. Судијама је гарантована сталност и само по молби могу бити премспгтенп. Судије првостенених судова бирају самиизмеђу себе председника за свој колегијум, бирају секције п државног тужиоца из своје средине на три године. И председнике апелационих оудова пе посташва министар правде, већ их бира збор чланова пет ревизионих судова у Турину, Флоренцији, Риму, Наиуљу п Палерму. Свака парница има да прође три инстанције. Касациони судкао четврта инстанци.ја функционише само у решавању прав, них питања, која су све инстанције прошла, па избпје нејасност у примени каквог закона са теорнско-јуристичког гледишта. Касациони суд има три одељења: једно грађанско и два кривична. Судија касацпоннг суда молге постати судија ревизионог (некада апелационог) суда ако се сво.јим .јуристичким знањем одликовао, или је као професор на правним факултетима провео десет година, или је као адвокат провео десет година. Председнике касационих одељења бира је >ан Соп8Ц?Ио зпреиоге који ј(! под минпстром правде и који сачињавају три члаиа касационог суда, три члана римске адвокатске коморе и два професора правног факултета. Државнога тужиоца у ревизионим (апелационим) судовима бпра касациони суд између судија ревијионих судова. Независност судска, побољтпано материјално стање учиниће много за ауторитет који судови треба да имају. Судије ревизионих судова подељенп су у пет класа с шчетном платом од 8000 лира па до 15000 лира, докле судије касационог суда у Риму имају плате од 12000-18000 лира а нредседник 24.000 лира. Овом реформом. Занардели се нада, да ће судство ослободитп од колебЈБИве политике, п створити у најкраћем времену независно судство, које је најбоља гарантија и најсигурнија одбрана политичких слобода... •Јов. Б. М.