Branič

ЗАСТУПНИШТВО У ГРАЂЛНСКОМ ПРАВУ

називајући прво потиуним, а друго једнострапим или скривен ЈМ заступништвом; Пухта држећи се ове исте поделе заступпиштва, назива непосредпо заступншптво — потпушш, а посредно — ненотпуним 88 и Цивернуа 80 дрлси се деобе заступништва на непосредио и посредно. Суштина овакве деобе заступништва састоји се у следећем. Непосредио (потпуно) заступништво сасгоји се у томе, што известан правпи одношај, који је условљен радњом заступника, непосредио се рађа код лица заступљенога, не задржавајући се ни у колико на застушшку, — а посредно (непотпуно — скривено — једнострано) заступништво састоји се у томе, што се известан правни одношај јјЈадржава извесно време на заступника, па тек од њега нутем преноса или другога подобнога акта прелази на засту пљенога. Противу овакве деобе заступништва у грађанском праву устају: Унгер, који назива такву деобу — „СопкасИскт 111 ас1јеско", Нерсесов, Васковски, Аненков, Димитрије Азаревич и Казанцев 90 И заиста, не могу а да се не сложим са потпуно оправданом примедбом Унгара, да је. овака деоба заступлиштва — у ну тр а шње пр отивур ечј е. Карактерна црта заступништва и састоји се утоме: „да се правне последице заступништва распрострањују на сферу заступљенога". Дакле, ако ко закључује правни посао 8ио пошше, то он никога не заступа, и према томе, он се не може звати заступником ма и посредним или скривеним. Ја сам већ казао, да инстптут комисиоиарства не треба рачунати као заступништво, а њега батп и сматрају по изложепој деоби као посредно заступништво. Гордон 91 бранећн једнострано заступништво вели: „таким начипом, сагласно мишљењу правника, који не прпзнају једнострано заступништво, доћи ће се до тога, да сеједан од најглавнијих облика трговачкога пуномоћја — компсионарство избаци из, састава заступништва". Ја и овде понављам, да је овакво гледиште сасвим неправилно. Комисионар се јавља као самостални контрагент и субјект правнога посла, а не заступником ма кога бпло, — он ради у своје сопствено име 92 п према томе, одношај, који постоји међу комисионаром и трећим лицем — комитентом 93 , не може се назвати заступништвом, јер се с комитентом контрагент не налази пи у каквим правним однотпајима, дакле, 88 Пухта — курсЂ рим. гражд права § 52. отр. 145 — 147. 89 Дввернуа — „лекуИ но гражд П ]раву"", отр. 225. 90 НерсесовЂ, Љ. стр. 39 — 40; ВасБковски, II) стр. 143 — 144; Анненковг, Љ стр. 446; Димитр1и Азареничг, Њ, св. I. стр. 225; Казанцевт. — „ученхе о тгредст. вг. гражд. прав'];" св. I. стр. 49 — 87. 91 ГордонЂ — „предст. вђ гралод. правт>", стр. 27. прим. 1. 92 Тгор1оп§ — „Ба МапЉ!" № 502 стр. 531; Казандевт. — »учеше о представпт. вт> гражд. прав'1> св. 1. стр. 49—50 93 И1И прилдипалом, како га зове Евецк1и Њ. отр. 45. 04 ДмитрИ Лазаревич Ш. св I. стр. 225.