Branič

Б Р А Н II Ч

овај други контрагент не може се ни у ком случају обраћати ма каквим било потраживањеч њему, а у случају заступништва, треће лице, закључавајући правни носао са заступником, увек има у виду заступљенога. „оаиста — говори Димитрије АзареВич — такав посредник са стране формалнога дејства права никако не може бити заступник. Из тога, што у даљем кретању поставшега правнога одношаја економски резултати ирелазе на друго лице, не може се у првобитној радњи посредника видети акт заступништва, нарочито, што је правно немогуће разликовати радњу таквога посреднпка ио предходном споразуму са принципалом (т. зв. ргосигаког тап(ћиагјин) ол рањде свакога другога лица, које. с-е доцнпје решава да пренесе стечено право ма ком другом" 94 . Такву примедбу морам учинити и Савињију, који самом себи противуречи. „Заступништво је — вели Савињи — могуће и у таквој форми, да је заступпик обвезан да води преговоре и да закључује правни посао у своје име," — а одмах овоме додаје: „у том случају потраживања поничу само између трећега лица п заступника, а не између трећега лица п мене с тога, што треће лице није имало мене у виду и није желело самном да закључује уговор" 95 . Овде се очигледно види „сош:пи1јсио шас1јес1о". „Заступник закључује правни посао у своје име" — ја млслим да овим речима коментара ие треба. Кад се лице сматра као .заступнпк, оно мора п заступати ма кога, — а кад лице ради у своје име, њега не можемо звати заступником, јер би изашло то, да он заступа самога себе. Непотпуно заступништво — по речпма Казанцева 96 — ни у ком случају не може задовољити потребе сувременога саобраћаја. •На основу свега горе изложенога, ја сам за то, да у сувременом грађанском ираву постоји и мора постојати само и једино непосредно за.ступништво. Пре него што приступим излагању застунништва с пуномоћством, сматрам за нужно, да изнесем, ма и у најкраћем обиму, разне теорије, које постоје у грађанском нраву односно заступништва. (НАСТАВИЋЕ СК) - - -

94 Дмитр 1 и АзаревичЂ, Љ. ов. 1. стр. 225. 86 Савин1>и, 1ђ. §. 57. стр. 397. 96 КазанцевЂ — „учеше о иредсг. вђ гражд. прав'1". св. I. стр. (>5.