Branič
48
Б Р А Н И Ч
цама. Али нека ми је допуштено да као објашњење додам бар две примедбе. Свако ближе истраживање о значају, који обе групе фактора у своме узајамном односу имају једна према другој, потврђује сазнање, које се на први поглед намеће, да друштвени фактори могу претшдовати на много већи значај него ли индивидуални фактор. Ова већа важност („01§шШ") друштвених фактора видеће се јасно на примеру. Узмите, Господо, да ступе у брак један човек од 40 година и једна жена од .30 година, обоје са исцриљеном животном снагом услел борбе за опстанак, Дете, које из овог брака произађе донеће, по сваком могућем људском рачуну, са собом у живот као наслеђе својих родитеља умањену огпорну снагу за борбу за опстанак, телесно и умно заостаће иза деце здравих родитеља. Претпоставите даље да родитељи рано умру, да дете, само себи остављено расте душевно, морално и телесно запуштено, то ће оно из године у годину према свима онима, који су пажљиво васпитани и у доброј околини одрасли све мање и мање вредети. И претпоставите напослетку да затим наступи време умањене продукције а с тим и немање рада (Агђе11з1об1§кећ), онда нас неће смети зачуд ,ти ако наш јуноша подлегне првом надражају ка злочину. У овом примеру су дакле друштвени односи дејствовали на троструки начин као фактори учињеног злочина: прво, не само у тренутку дела, већ, друго, за време целог живота злочинчевог од рођења до дела и треће, дуго пре рођења злочинца, тиме што су поткопали животну снагу његових родитеља. Моја друга напомена, коју могу да надовежем непосредпо на речено, јесте криминално политичке природе. Криминална политика као борба, која се по утврђеним правилима унапред води против злочина, мора, ако хоће да је успешна, почети код узрока злочина, пошто се против сваког зла можемо успешно борити само док је у корену. Ако су друштвени фактори злочинства много важнији од индивидуалног фактора, онда криминални политичар мора на првом месту поклонити своју пажњу овим друштвеним узроцима и старати се да жељено повољније стање криминалитета створи преображајем пресудних друштвених односа. Није потребно да нарочито истичем, како су наши меродавни кругови, законодавна тела и у Царевини и у појединим државама, далеко од тога да увиде домашај овог важног правила. Кад нам у једанпут какав те-