Branič

ОЦКНЕ II ПРИКАЗИ

61

и ствара право са негативним садржајем, пошто подузетнику под извесним условима ујемчава право, кога он само може имати за употребу једног жига (§ 28.). По бугарском законику за заштиту жигова од 15. децембра 1892. голе цифре и слова нису могли бити робни знаци, што је дало повода многим жалбама, нови пројекат садржи и ту одредбу, да се и слова као и цифре могу употребити за знаке. Важна је новина, да регистровање робних знакова у будуће врши министарство трговине, а не министовство финансија као до сада (§ 8). Ако је онај, који тражи заштиту робне мустре странац и живи стално ван Бугарске, дужан је да да писмену изјаву у случају каква спора око његове мустре да пристаје на надлежност бугарских судова (§ 16. а1. 2.) Ја налазим да је то питање о компетенцији непотребно, јер се само по себи разуме, да је компетентан онај суд, који је жиг или мустру регистровао, дакле бугарски. Таксе у пројекту за регистровање, поновно рег,,стровање и цесију робног жига сравњене са таксама у другим државама, чине ми се врло велике. У Немачкој износи такса за регистровање 30 марака, у Аустрији само 5 форината. При томе не треба сметати с ума, да поред те таксе за регистровање има и других такса и трошкови, те ће регистровање бити веома скупо. Тако на пр. стаје превод и потврда једног страног специјалног пуномоћства око 30 франака, превод и легализација осталих уверења, које пројекат прописује још 40 до 50 франака и на послетку хонорар адвокату за регистровање по тарифи најмање 50 франака, тако би регистровање једног робног жига стајало најмање 180 до 200 франака. То ће странце заплашити и резултат ће бити, да ће се регистровања знатно редуцирати, те ће и држава мање имати прихода. У опште о самом пројекту може се рећи да је брижљиво и марљиво израђен и ако буде усвојен, у многоме ће припомоћи да и произвођач као и потрошач буде заштићен од злоупотреба занатских жигова и мустара. —I.