Branič

6

Б Р А Н II Ч

протека тромесечног роха, а пре смрти тестаторове §. 447. (види напред бр. 57.) 135. — 2) Опозивање (ревокација) теетамента. — Тестаменат је такав правни посао, који треба да произведе своје дејство тек по смрти тестаторовој; с тога „Завешташељ, докле је жив, може сво/у вољу на случај смрти мењаши" (§ 448.). Измена последње воље од стране самога тестатора назива се: опозивање (ревокација) шестамента. 136. — Могућност опозивања тестамента тестатор не може себи одузети: а) ни својом једностраном изјавом, па ни онда, ако је такву изјаву учинио и у самом тестаменту или у кодицилу рекав: да свака потоња наредба његова на случај смрти уопште, или, она која није у извесној форми учињена или није обележена извесним опредељеним знаком, никако не важи. Такав додатак к наређењу последње воље назива се: дерогаторна клауза. И ова, дакле, клауза не смета тестатору да измени своју ранију последњу вољу; но они законици, који је предвиђају нпр. Аустријски, § 716., додају: „но да би потоње наређење последње воље важило, потребно је да тестатор у њему изречно опозове тај додатак; иначе, ако то потоње наређење последње воље није учињено у предвиђеној форми или није обележено оним опредељеним знаком, раније наређење последње воље остаје и даље у снази." Но за наш законик, који ову клаузу никако и не предвиђа, важи мишљење, које данас преовлађује, да таква клауза не треба уопште ни да важи, јер је искуством потврђено да она више штете но користи доноси; — па б) ни 1/говором. Уговор, дакле, којим се ко обавезује, да што на случај своје смрти нареди или не нареди, или, да неко своје наређење на случај смрти опозове или не опозове, такав је уговор апсолутно ништав.' — Но уговором о наслеђу сваки уговорник ограничава себи слободу да може једнострано опозивати своја наређења последње воље, која су у том уговору углављена; суштина је тога уговора, дакле,

1 Ово изречно исказује Немачки Законик у § 2032.