Branič

122

Б Р А Н И Ч

1887 г. под № 8073. и № 426. онда по § 314 грађ. зак. ова њихова обезбеђења не могу имати законе вредности 1, јер су стављена на туђе имање пошто је пре 14 априла 1899 г. исто имање по гласу тапије било својина тужиоца Ј- М. Па како је тужилац Ј. М. ставио поменуту своју прибелешку на продато имање 14 августа 1899 год. када је речени П. 3. већ био сопственик тога имања, онда је тужилац Ј. М. по § 330 грађ. зак. и § 381 грађ. суд. пост. стекао прече заложно право на том имању од тужених: А. К. и Р. С. а према томе и прече право наплате из депозита П. 3. од 1848-27 дин. Ову је пресуду и Касациони су решењем својим од 16 авг. 1902. год. Бр. 5263. оснажио. Саопштио Б. М. Ђ.