Branič

оцене и прикази

123

Оцене и прикази

Секаге ЕопЛгчш: БеНШ УессМ е! деНШ пио\а. Ова књига садржи пабирке, као што и сам Ломброзо у предговору вели, његових научних радова на пољу антропологије и криминалне психијатрије. Па при свем том мора се признати, да ови пабирци садрже веома драгоцен научни материјал. У првом делу говори се о модерном и старијем криминалитету према американској и аустралијској статистици. Према статистици у сједињеним америчким државама број убистава расте, докле у свима другим културним стално опада тај број. Ова појава, међутим, објашњава се у неколико тиме, што се у Америци многа кривична дела увршћују у убиства, док се она у Европи увршћују у други ред кривичних дела. Тако на пр. у Америци квалификују повреду тела, услед које смрт произиђе, као убиство, па ма и не била намера на то управљена, исто тако и двобој, па и убиство из нехата. Нарочиту вредност полаже Ломброзо на кривичну статистику Аустраллје. Ну мора се приметити, да сеЛомброзо вара што држи, да ће у Европи, у погледу криминалитета, бити таква слика за које столеће. Мењањем услова за живот, променуће се и облици злочина, па и срества за њихово сузбијање. Ту слику будућег криминали.тета није могуће предвидети ни определити. Други и трећи део књиге, као главни по садржини, бави се изношењем старијих и модерних злочиначких типова. Веома су интересна саопштења: о разбојничком вођи Гаспарону, о убици женскиња Вахеру, о варалици и фалсификатору Ог-у Холиесу, о ЈЈукенију (убици царице Јелисавете) и Брешију (убици краља Умберта), као и о чувеном разбојнику Музолину. У четвртом делу износи Ломброзо један низ савремених злочина, који стоје у вези са новим проналасц^ма на пољу научном и техничком. У последњој глави гсвори нарочито о злочинцу и. луди у драми и у модерном роману. За свакога криминалисту ова је књига веома драгоцена и пружа обилат материјал за изучавање злочина и злочинца. Ог. М. М. Ое^еггасМкеће КесМ^кипДе Шг јеДегшапи уоп П г . А1 о ј з А. 5 е 1 с! е 1 огсЈепШсћег Рго^еззог сЗег (ЈеМбсћеп кбш§1. ђб-