Branič

Б Е Л Е III К Е

125

јима би држава стварала од злочинца употребљивог члана друштва. Одсудан је противник и притварању дужника, а с доста топлине писац истиче условно помиловање одн. осуду у чему гледа темељ будућем кривичном праву. Дело нема особито нових, оригиналних идеја, али ко би хтео да има збијен преглед свих модерних захтева који се истичу при реформи кривичног права, може га с коришћу читати. Јов. Б М.

Б е л е ш к е

Адвокатскз вести. Министар Правде поставио је за правозаступнике : Лазара Јосимовића, председниха првостепеног суда у пенсији при лесковачком првостепеном суду ; Косшу Љ. Тодоровића, председника прв. суда у пенсији при ваљев. ском првостепеном суду; Димитрија Љ. Павловића , судског писара у оставци при нишком првостепеном суду; Др. Ђорђа Бошковића, бив. судију првостепеног суда на расположењу при крушевачком првостепеном суду; Живадина Ј. Живадиновића, председника првостепеног суда у пенсији при првостепеном суду округа београдског; Јована М. Јовановића, председника прв. суда у пенсији при неготинском првостепеном суду; Велимира Милојковића, председника прв. суда у пенсији при алексиначком првостепеном суду; Алексу Васиљевића, судију прв. суда у пенсији при ћуприском првостепеном суду; Драгољуба Бранковића , судију првостепеног суда у пенсији при првостепеном суду за варош Београд; Драг. Рад. Пејића, судију првостеп. суда у пенсији при чачанском првостепеном суду; Љубисава Пинтића, бив. судију прв. суда и пређ. правозаступника, при јагодинском првостепеном суду; Милана Дескашева, председника првостепеног суда у пенсији при пожаревачком првостепеном суду; Јована С. Тодоровића. судију првостеп. суда у пексији при зајечарском првостепеном суду; и Чедомира Човића, бив. председника првостепеног суда и пређ. правозаступника при крушевачком првостепеном суду.