Branič

66

„II. Примећује се, такођер Апелациономе Суду, да су сведоци Петар и Никола Вуковић, чије је сведоџбе Апелациони Суд узео као доказ о околности да тужиоци нису штетили имање оптужених, рођена браћа тужиоцу Луки и да при оцени њихових сведоџаба треба да има у виду тач. 2. § 43. и тач 1. § 92. крив. с пост." Противразлози I одељења Апелационог Суда од 20. марта 1900. гоцине Бр 1293. „Доказано је ислеђењем, да је имање оптужених, преко кога су тужиоци прелазили, ливада; и да у оном времену, кад се дело догодило, није могло бити никакве штете, услед проласка, јер није било траве. Оно није било тада под сеоским потесом, јер овај настаје од Благовести сваке године, и траје док се плодови не поскидају са земље (обично до Митрова дана); дакле, у времену дела оптужени нису имали шта да бране, и свет је могао слободно да прелази пољем. Према томе, спречавање пролаза није појава дозвољене нужне обране имања, јер му оскудева карактерни знак — неираведни наиадај и ишета; него је поступак тужилаца могао бити само повод раздражењу, како је и Апелациони суд узео, пошто су оптуженици могли држати, да није у репу да непознати људи прелазе преко њиховог поља без дозволе, и тим поводом дошли са њима до свађе и употребили оружје, те је извршено дело покушаја убиства." „У овако изузетном пролазу, чије понављање није ничим утврђено, не може лежати ни доказ о покушају употребе сталног пролаза; и по томе отпада поставка примедаба, да се извршеним делом предузело нешто, чиме се брани нападнута својина од могуће службености." Одлуком Опште Седнице Касационог Суда од 29. марша 1.900 године Бр. 2.852 одржане су примедбе одељења. 32 {■1е вреди у кривичним дедима еведоџба умрдог еведока ако није закдет. (Одлука општ. седнице Касационог Суда 1. Априла 1900. број 3176. Примедбе I одељења Касационог Суда од 23. марша 1900 год. бр. 2893.