Branič

71

ченој употреби спреме, дакле без доказа о покушају или извршењу самог дела, појављују се као арипрема издајничког предузећа а то је кривица која се казни по Другој тачци § 90 каз. законика, по старом тексту као блажијем, пошто се сва дела догодила пре измене од 9. октобра 1899. године." „Није свршено дело издајства у смислу § 87. каз. законика као што у опште узима првостепени суд, зато, што тамо предвиђени случајеви, претпостављају и у извршеном као и у покушаном предузећу, несумњиве доказе о утврђеној злочиначкој намери, било индивидуалној било колективној, у целини; о начину њеног извршења; и о предузетим делима, којима се та намера непосредно у извршење приводи а овде ти докази сасвим оскудевају." „Не постоје ни засебна дела из § 92. II одељка $ 91. б. каз. законика, у вези са чл. 10. зак. о штампи; јер се и она, по начину излагања и систематичкој употреби писане речи, у непрекидном злозлонамерном критиковању владалачких права и државничких задатака, сматрају само као саставни делови злочиначке намере о прикуиљању средсшава за издајничко предузеће, иа се зато у њему и губе; а никако се не појављују, као последица засебних намера о увреди или омаловажавању владаоца и државних установа." „Ни околност, што је решењем Касационог Суда од 2. октобра 1899. Бр. 6843, одобрено решење првостепеног суда о стављању оптуженог Н. Н. под суд, за издајничко предузеће у смпслу § 87. каз. законика, не смета ни у колико доцнијој измени квалификације дела, онако како налази Апелација, и то из ових разлога; Прво зато, што одредба поменутог закона, као општа квалификација издајничког предузећа у побројаним случајима (а. б. в.), у основу поклапа и одредбе § 90 каз. законика, претпостављајући, да кажњива припрема средстава за издају, увек има основа у једном од дела под а. б. и в. § 87. истог законика; друго зато, што је решење првостепеног односно Касационог Суда, донето по ограниченој оцени доказа