Branič

79

у против разлозима, да примедбе одељења одузимајући делу карактер службене преаиске враћају ствар у стање које је било утврђено одлуком првост. суда и да према оваквом гледишту излази одлука Опште седиице неосмованом, пошто је арвостеи. суд правилно оценио све оно, што је садањим (последњим) примедбама Касационог Суда усвојено за основу ослобођавања оптуженог од казне, па је оиет Оишта Седница тај рад првостеиеног суда поништила. Јер пре свега, последње примедбе I одељења овога суда (бр. 3569) не одричу да овде има службене преписке и да је оптужени ову штампао, као што се то из примедаба довољно јасно види но Касациони Суд у њима налази, да је оптужени имао одобрења за шшампање зван. преаискг, као што он у својој одбрани наводи. А, исто тако, не стоји, да се овим примедбама враћа ствар у стање, које је било утврђено одлуком првостеп. суда и да би по томе одлука Опште Седнице могла бити неоснована, кад првостепени суд у решењу своме бр. 176., којим је по свршеном претресу, пустио оптуженог испод суђења, није никако ни ценио оно, што се последњим примедбама Касационог Суда констатује. Првостеп. Суд је у поменутом решењу нашао само то, да нема службене преписке, већ да је оптужени публиковао акта кривичне парнице, и само по томе узео да нема дела, док се примедбама ништи пресуда Апелационог Суда с тога што је Апелациони Суд погрешно узео да не стоји одбрана оптуженог да је имао одобрења за штампање службене преписке, а ову су одбрану оптуженог ценили и првостепени и Апелациони Суд први пут тек у својим пресудама, како је горе наведено, док она у решењу првостеп. суда (бр. 176) није цењена." 36 Одредбе § §. 211 и 212 казненог зашшка о увреди и кдевети приватног карактера, важе и за увреде и кдевете У званичноЈ дужноети (§ 104 иетог законика). (Одлука опште сдаице Касационог Суда од 4. маја 1900. г. број 399Н). Оптужени рекао у општинском одбору, да је председник првостепеног суда у ортаклуку са извесним