Branič

ПРАВО НЛ ЗАЧОНИ ДЕО

215

дужан, да доказује постојање основа искључења, а најмање, који је дужан то да докаже. По угледу на аустр. гр. законик § 771 и 782 и на немачки гр. зак. § 2336., где је изрично утврђено, да је терет доказивања, да постоји наведени основ за лишење права на закони део, на наследнику, то, а с обзиром на правичност и целисходност, држало, да би и по нашем грађ. законику требало узети, да је терет доказивање на ономе, који хоће да се користи овим лишењем; дакле на наследнику, који није лишен права на закони део, на легатору, поклонопримцу и на наследнике по законом реду наслеђивања (интестатске наследнике). Правило је по нашем грађ. зак. (477) да закони део ма у којој фирми остављен, не сме бити ни окрњен ни ограничен. Наш законодавац не признаје ни право тестатору, да он може ма како, да окрњи или да оптерети, закони део наследника. Једно само окрњење законог дела признаје наш закон у § 478 и 479. гр. зак., кад оно иде на корист женске деце. Тад законодавац допушта покојнику, да овај може, да би и женској деци нешто дао, да окрњи закони део овлашћених на закони део (мушке деце). Законодавац у § 478. грађ. зак. допушта, да тестатор може, да изравна у наслеђу и мушку и женску децу, или женској деци нарочите делове остави. Намеће се питање, докле се може да иде са тим окрнењем законога дела мушке деце на корист женске? Неједнако се у нашој јуриструденцији ово тумачи. Неки су мишљења, да то окрнење може да иде у бескрајност; да отац може сину дати нешто најмање, а све остало, да женској деци остави. Ово изводе из речи „како хоће," што у ствари не стоји, јер те речи „како хоће" морају се узети у везу са речима: „женску децу или изравнати са мушком или им особити део оставити...."; што значи, да је тестатору остављено, да бира или да женску децу изравна са мушком или да им особене делове остави, али никако ти делови не смеју бити већи од дела мушке деце, јер би се онда у основи вређало основно начело по-