Branič

кшшпчнл странл злочинства

221

Ненаучно је оно мишљење по коме би требало да постоји т. зв. с1о1из зиђзециепб т. ј. ако злочинац проузроковану радњу своју доцније накнадно одобри. Ако се хоће, да долус постоји, онда мора воља учиниочева на исту да је управљена, пре него што се је иста појавила; морално још покваренија радост у погледу самога проузрокованог зла, не може ранији недостатак саме воље на замени. Наставак с1о1иб-а Јгс1тес1.из-а. Према позитивном аустр. праву с1о1из се нма узети не само тада, када се субјективно стање чињеница, помоћу раније датих елемената којк <Зо1из образују, карактерише; покрај гепосредног <1о1и$-а игра веома важну улогу и посредан (111сНгес^из). Зла намера је према аустр. кр. зак. (•$ 1.) не само онда дата, када пре или у моменту предузећа или невршења какве радње, зло које је с злочинством скопчано, замишљено или закључено била већ се зла намера и онда узети има „када је нешто из неке друге зле намере предузето или изоставлзено, услед чега зло које је отуда настало, обично следује или лако следовати може." Споменуто законско наређеч 3 е бејаше донекле протумачена у смислу једног доказног наређења. Ово се посматрање може за данас као савладано сматрати и данас се у опште узима, да се у § 1. поред непосредног с1о1из-а признаје и онај према науци непостојећи сЈо1из шсНгес^из, Претпоставка сЈокш-а тсНгесЈие-а је: 1. Долозно основно преступљење (Ламаж), извесна у овој намери предузета кривична радња; 2. Из овог у злој намери предузетог дела, мора друго зло а не оно које се хтело учинити, да произађе; — елементи од радње коју је злочинац у цељи постигнућа ове последице предузео — у питању стоји. Ова се примедба .не може противу Листа само у толико навести, у колико он мисли, да је у већини оваквих случајева једноставност радње — делања — дата са једноставношћу последице. Према моме мишљењу, могло би се о једноставности радње говорити једино у случајевима, у којима је намера учиниочева још у напред на извршење убиства а с тиме на извршгње и саме радње — делатности — у погледу тога управљена а која то опргдељење има, да наступно убигтво прикрије, али када је, као што јг у случају горњег примера у тексту постанак хитичности, да се дете у воду баци, последица заблуде у погледу убиства детета путем угушења од стране матере, то онда овде постоје, као што ће мо доцније изближе видети, две радње, које се одвојено у првом смислу имају ценити,