Branič

222

Б Р А Н II Ч

дела који стање чињенице под бр. 1. означеног дела образују, морају узрок са свим другог зла да постану; (при одговору на ово питање, морају се елементи дела који стање чињениде у своме конкретном својству образују, одвојити од оних елемената, који су при извршењу истих чињеница фактички и употребљавани; упали ли нпр. известан крадљивац свећом, коју је приликом крађе употребљавао, робу, то се онда ова паљевина не сме означити као с1о1из тсНгесћЈЗ (посредни) јер паљевина није постала из самога акта крађе. 3. Зло које злочинац није желео, мора да следују из долозне радње његове или да се бар из исте лако појавити може. Последњи споменути моменат има се у субјективном смислу протумачити т. ј. наступела последица мора таква да буде, да се иста може врло лако са становишта увиђавности кривчеве увидети, односно предвидети, да ће да наступи; последица мора у таквом одношају наспрам дела под бр. 1. да стоји, да се иста без обзира на пронађене долозне елементе има сматрати и кривцу као кулпозна урачунати. Према овоме се <Зо1из тсПгес^из састоји из два елемента: једног долозног и једног кулпозног. Од случајева стицаја долозних и кулпозних радња разликује се пак у томе јј . елеменат делатности, који се као узрок кулпозне последице сматрати има, употребљаван у тој намери, да се [свакојако једна са свим другој] противуправна последица изазове. О једном обичном или лаком појављивању последице из противуправне делатности може једино говора бити при извесној родственој (генеричној) сагласности наступеле последице са оном која је намеравана и у овоме лежи једини основ, да се не могу сва злочинства са с1о1и5-ом ш(Нгес{из-ом извршити. Овим се је научно слабост с!о1из-а шсћресћЈЗ-а дотерала дотле, да се злочинцу према пропису законском нешто као жељено урачунати може, о чему је у том истом закону казано, да се не може као жељено сматрати. 3 ) 3 ) В -гома се тешко прави разлика између <Зо1и8-а тсПгес{и$-а и с1о1иза еуегПиаНз-а. Разлика лежи у томе што код (Зо1иза т(НгесЦ1б-а предузета долозна радња генералне карактерне знаке извесног кр. дела носи а које је у стању извесну даљу (од злочинца не жељену али њену урачунавајућу) последицу да изазове, док ово код с1о1иза еуеп(:иа115 : а. није случај. Код учињених злочинстава путем (Јо'из-а шсНгес1иб -а показује једно такво у својој спољашној форми извесну даљу (а не ону која се желела) повреду и то или над истим правним добром, противу кога је првобитна радња кривчева управљена или над оним које буде понајвише