Branič

25

„Не стоје ни примедбе III. одељења Касационог Суда, од 29. априла ове год. Бр. 3928 ни противразлози Апелиционог Суда од 10. маја ове године Бр. 215 па се с тога чине ове иримедбе." „По §. 922 грађ. зак. застарглост мора бити основана на утврђеном факшу о извесном протеклом времену. Према томе неуместан је разлог Апелационог Суда основан на извођењу и претпоставци. да јетражбина тужиочева застарела, кад ни тужбом ни извиђајем на рочишту, није утврђено време постанку спорног дуговања." „Али, кад тужилац ни на питање Суда није хтео представити то време и на тај начин, а у смислу §§ 94 и 194 гр. пост. довољно објаснити своје тражење, које хоће да докаже главном заклетвом, у смислу § 289 гр. пост. и § 16 трг. зак. по којима је могао понудити је, — онда Суд, према таквом стању ствари треба да цени, може ли по § 262 гр. суд. пост. код овако недовољно опредељених околности и збића, за решавање нудити заклетву, и према томе, да ли овој има места, па онда да одлучи по т. 7. §. 305. гр. суд. поступка, је ли тужилац доказао своју тражбину." По овој обавезној одлуци, опште седнице Касационог Суда иресудом Ааелационог Суда од 19. маја 1900. Бр. 2283. наново је одбијен тужилац од тражења, по овим разлозима: „По § 262. грађ. судског поступка заклетва се може да нуди само о решавајућим, довољно оаредељеним околностима и збићима. Сваки онај, који жели своје тражење да докаже главном заклетвом, мора и;то јасно да определи. Пошто тужилац своје тражење (које доказује понуђеном главном клетвом), ни у тужби ни на рочишту није довољно објаснио, јер није определио време од када се оно датира ни на захтев Суда § 164. грађ. суд. поступка, — то Апелациони Суд налази, према горњем з конском пропису § 262. грађ. суд. поступка да нема мсста главној заклетви. А како тужилац своје тражење није ни другим чим доказао, то се има одбити од тра кења као недоказаног."