Branič

29

која према Уставу није био надлежан, него је требао да" поступи по §. 316. грађ. суд. поступка, и првостепену пресуду да огласи за ништавну у смислу §. 317. ист." поступка. Погрешно се првостепени суд позива на прописе из грађ. суд. поступка за утврђења своје надлежности у спорном питању; јер питање о праву на пенсију предмет је јавног а не приватног права. Противразлози II. одељења Апелационог Суда од 19. маја 1 С )00. Бр. 2281. Кад г. министар финансија није могао по закону да призна жалиоцу право на ђенералску пенсију, и кад се по његовој жалби Државни Савет оглашава за ненадлеж>-.а ио другом ставу чл. 35. закона о иословном ред у у Држамом Савеи.у, — онда се по себи разуме, да о овоме питању, као спорном, треба судови да суде; пошто овде није случај само прорачунавања количине пенсије, већ такав случај, где има да се у оаште суси о праву на тражену пензи .Ју по зинону. По примедбама одељења, ако би се усвојиле, изашло би: да за расправу права на пенсију није надлежан ни Државни Савет, који је себе већ огласио за ненадлежна, ни судови, и Тс .ко за расправу овога питања не би била надлежна ни административна ни судска власт. Не може да опстане ни онај разлог, да нема места позивању Првост. Суда на прописе грађ. поступка о надлежности у спорном питању, што је питање о праву на пенсију предмет јавног а не приватног права; јер и ако је питање о праву на пенсију предме т јавног права, ипак то право задире и у иривашне интересе појединаца, као бивших скужбекика државних, и кад они, налазећи да су у већем праву, које им не признаје власт ноје рашава само о количини пенси/е, а не о самоме праву, — то своје право траже тужбом код редовних судова, они то чине само зато, што , е оно аостало с.орно између приватних лица и Државе Српске, према чему има и места примени прописа грађанског поступка о надлежности. Овако је исто расправљен спор г. Милутина Шкекића адвоката противу Државе Сттске због ппава