Branič

30

на пенсију; јер је оашта седница Касац Суда одлуком саојом од 4. јула 1896, год. Бр. 4025 одржала у сили примедбе III. одељења од 18, маота исше годпне Бр. 1930, по којима су судови оглашени за наблежне да судг о праву на пеншју; и према таквој одлуци спор је т.,ј окончан решењем Касац. Суда од 3. октобра 1897. Бр. 6424., којим је одобрена пресуда Апелац. Суда од 4.-септембра 1897. Бр. 1780. Најзад Апелацијони Суд учтивог је мишљења, да се аишање о праву може самб пресудом да расарани, јер ' е о истоме има да суди, и према томе не може бити надлежан за расправу тога пшчња Државни Савет ни по коме закону, што се и из самога његовога решења, којим себе оглашава за ненадлежна, лако да увидети. Одлуком опште седнице Касац. Суда од 27. маја 1900 године Бр. 5112. одржане су у снази примедбе одељења. 15 Дична споеобност и Ородна важноет еведока, при доказивању уеменог теетамента Одзука ошите седннце иасацггоног Оуда од 14-VI 900. Бр. ,'•230: Покојна Латинка, на самрти пред шесторицом призваних сведока, изјави да оставља своје имање туженоме. Један је сведок осуђиван за крађу; други је сродник означеном наследнику у 5-том степену крвне побочне линије, као братучед; трећи је умро а није саслушаван о тестаменту као сведок, нити је своју сведоџбу о томе ставио написмено. Остала тројица са првом двојицом, под заклетвом, осведочили су код судије неспорних дела, да је пред њима, као нарочито позваним, покојна Латинка изјавила своју последњу в љу у корист туженога, и да је са њима био присутан, као нарочито позван, и шести умрли сведон. По поднесеној тужби првос иепени суд је одбацио сведоџбу, због крађе осуђиваног сведока, на основу § 433. грађанског закопик.; сведоџби другог сведока не поклања вере, због сродства са туже им наследни-