Branič

37

он интабулацију ставио аосле аресуде о деоби, кад није убаштињен задругар коме је то имање у део припало." ' Треће одељење Касационог Суда, усвојило је прву тачку Апелационе пресуде, а на другу дало је 12. јуна 1899. године Вр. 4.332. следеће примедбе: „Кад се из пресуде избраног суда види, да је интабулисано имање припало у део тужиоцу 9. јуна 1896. године а међутим је интабулација за оспорени дуг стављена после времена, кад је тужилац постао сопствеником, онда је Апелациони Суд, према § 314. у вези са § 503. грађ. законика неумесно пресудио, да ова интабулација остане на тужиочеву имању." Противразлози Апелационог Суда: „Тужилац не подноси уредан формални доказ, да је законим начином постала његова својина имање, на коме је оспорена интабулација; а по § 296. грађан. законика својина непокретности прибавља се само уписом у баштинске књиге. По томе дакле има се узети, да спорна интабулација остаје у важности, и ако је стављена после пресуде о деоби, јер затечено стање, у времену кад је аокренута тражба за скинуће иишабулације, представља још неподељену целину имања, .у коме умрли дужник Радош као стшрешина задруге има свога удела; и по томе је Апелациони Суд правилно утврдио пресудом, да оспорена интабулација има важности." Облуком Опшше Седнице Касационог Суда од 6. септембра 1899. године Бр. 6.640. усвојене су примедбе III одељења Касациоиог Суда. 19. Џгш пиеаља теетамента. (Одлука опште ееднице Касационог Оуда од 6. септомбра 1899. број 7044.) Пресудом Апелационог Суда II. одељења од 13. априла 1899. г. Бр. 1497. оглашено је, да не важи дотични писмени тестаменат зато „што је признањем тужене стране утврђено, да није писан у присутности завештаваоца, него изван његове куће, по налогу и казивању некога С. В.; дакле није поступљено по §