Branič

44

године Бр. 8.226. којима је уништена пресуда, Касациони Суд није обележио своје гледиште нрема ствари, на име у којој је цељи наређено накнадно саслушање удове тужене масе, те да се види да ли Касациони Суд усваја мњење мањине или има своје засебно гледиште, које би било основа новој пресуди. Са овог разлога Апелациони Суд не може примити ове непотпуне примедбе у основу; а не може их примити ни посебице, кад би и потпуне биле, са обзира на врсту доказа, пошто је у Апелационој пресуди казано да је решење старатељског судије о признању дуга од стране удове у целини, оглашено као јавна исправа, према којој би накнадно саслушање удове о појединим сумама задужења, било беспредметно, претпостављајући и случај да она то признање порече у целини или у појединим сумама." Оолуком опште седнице Касационог Суда од 20. октобра 1899. године Бр. 8.492. примљени су противразлози Апеланионог Суда. 24. Исплата оеигуране дошвотне прзмије, без крштенице, по проетој пријави. (Одлуг.а Ошпте Седипде Касационог Суда од 9. децемара 1^99. Бр. 9786) По смрти осигураника, који нема крштенице, друштво је оспорило уговорену осигурану суму, зато што је умрли у времену осигурања имао 62 године а не 48 годцна, као што је представио у уговору. Пресудама првостепеног бетрадско-трговачког и Апелационог Суда, пресуђено је да друштво плати наследницима осигураника уговорену суму, Примедбе Кгхационог Суба од 13. новембра 1899. Бр. 9194. „По § 537. у вези § 28., 799. и 916. гр. законика обмана односно превара, кад је дело уговорача; не даје никаква права на уговорене користи, но напротив, као раскидан услов повлачи ништавност самог уговора, са правом накнаде за невину страну. У оскудици крштенице о годинама старости осигураника, доказано је уверењем општинског Суда од