Branič

61

пропис петог одељка допуне §. 471. граћ. суд. пост. од 24. дец. 1873. има примене и онда, кад је у питању извршење какве тражбине земљоделчевих хипотекарних поверитеља или се он по смислу закона ваља да примени само онда, кад је у питању извршење за рачун његових хирографних поверитеља" — Касациони је Суд под Бр. 7624. од 4. новембра 1897. дао следеће објашњење : „Право избора имања за јавну продају, остављено је дужнику начелно, по тачци 13-тој правила Министра Правде од 4. фебруара 1874. Бр. 354. (зб. XXVI стр. 14) пронисаних зо извршење закона од 24. децембра 1873. Према томе саслушање дужника о избору имања, неопходни је први услов рада по извршењима у оиште. Но сагласно § 320 грађ. зак. по коме поверитељ има право да се наплати из своје залоге, замену имања, које би се имало изложити продаји у колико би такву замену дужник истакао, треба дозволити само тада, кад је извесно да дужник има још свога имања у толикој количини, да може залећи за наплату односног дуга, па је оно још и у таквом стању, да се без сметња и одуговлачења може одмах узети у попис за извршење осуде." 33 Повраћај новаца, узетих ш општинеке (иди државне) каее посде поведене иетраге, сачи&ава дедо утаје. (Одлука Општг Седнице Касационог Суда) Државни тужилац оптужио је суду Н. за дело утаје, што је као руковалац општинске касе, узео из ње од прикупљене порезе 500 д. Тај новац употребио је Н. на своју корист, а кад је против њега поведена истрага, он је преко свога сина попунио општинску касу. Оптужени Н. признао је, да је новац изузео из касе на своју корист, али да је мањак попунио. Првостепени Суд нађе, да овде постоји дело послуге из § 112. ккзн. зак. и узимајући да је дело признањем доказано, пресудом својом од 2. марта 1895 Бр. 6770. казни Н. са тридесет дана затвора.