Branič

64

Ово уговорно наследство измећу мужа и жене јесте мешавина поклона за живота и поклона тестаментом учињеног. Он се првом приближава својом позитивношћу, а другом опет, што има за предмет будуће имање т. ј. оно, које дотични супруг остави у часу смрти своје, као што се то види и из текста §. 780. грађ. зак, а на име из пасуса: „који једно другом своје имање по смрти оставља", јер и §. 424. грађ. зак. прописује, да је тестаменат наредба, којом се на случај смрти чини расположај о свему имању или о једној чести имања. И по томе, као год што се тестаментом или сва имовина или извесан део њен, или најпосле поједина добра могу завештати, тако исто то може бити и код уговорног наследства; и као год што код тестаменталног наследстна законом наследнику припада само оно имање, о коме тестаментом није учињен распоред, тако исто и код уговорног наследства, између мужа и жене, само о оном имању, које се именује у уговору на случај смрти, противна страна може особено правити пуноважан тестаменат. По томејасноје, да није потребно да се именује имање, које један супруг оставља другоме на случај смрти, нити се може казати, да за оно, што преживели супруг нема непокретне имовине, ни уговор нема предмета, јер у оваком случају уговор ипак има предмета, и то је будуће имање, које он може стећи и оставити у часу смрти. — Наставићг се —