Branič

67

5*

сене доказе, које су парничари за доказ првенственог права наплате поднели и по томе да пресуду изрече." Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је 15 ја уара 1898 Бр. 189 дао противразлоге које општа седница Касационог Суда од 24 јануара 1898. Бр. 598 није усвојила, већ је одржала у снази напред наведене примедбе II оделења касационог суда. Усвојивши ове примедбе Касационог Суда, Апелацио: и Суд пресудом својом досудио је Стојчи прече право каплате из суме добивене за продату нову механу дужника Стев. Живковића. 36 рраво на новчано Јеметва из § 400 грађ. еуд. поет. дужннк има еамо онда, кад редовном парницом докаже: да је уедед забране, прибедешке нди обуетаве етавд>ене пре рока обвезе, претрпео штету. Касациони Суд, примедбама од 10 априла 1$98 г. Бр. 3058., поништио је апелациону пресуду са свих разлога: Апелациони Суд погрешно је разумео пропис § 389. грађ. суд. пост., кад је туженој страни досудио кауцију положену од стране тужилачке при траженој обустави: јер овај законски пропис, осим што се строго односи на одношај при забранама, и прибелешкама, а не и при обуставама као што је овде случај, као одредба формалног закона не даје туженој страни безусловно право на кауцију на случај, да тужилац изгуби парницу, већ се у истом пропису излаже правни основ, пз коме тужилац може тражити накнаду за доказану штету и срамоту, која се опет изналази према прописима грађанског закона, изложеним у глави XXX о накнади штете. Апелациони Суд није примио ове разлоге, већ је дао следеће противразлоге: Апелациони Суд сматра да је добро разумео смисао § 329 грађ. суд. пост. Ова грађанска одредба при свем том, што јој је место у законику о поступку судском у грађ. парницама, опет није одредба чисто формалног закона. Као што је познато, циљ је грађанској јурисдик-