Branič

70

шно решење тога суда од 6 јула 1891. Бр. 16536. у повереном препису, којим је поверитељка Марија раније одбијена од тражења забране по истој меници, и којим је та меница оглашена за неважећу, а поднео је и препис исте менице из акта раније забране, онда према томе а по § 323 а. грађ. суд. пост. суд је требао да цени и темове доказе па онда решење изрече. Услед ових примедаба, први суд решењем својим Бр. 9887 одбио је тужитељку од тражења забране. После овога тужитељка јз редовном парницом (тужбом) тражила наплату од дужника по истој меници. И првостепени суд по извиђају парнице пресудом својом од 18 фебруара 1894 г. Бр. 4645 одбио је тужитељку од тражења са ових разлога: Да би каква вучена меница добила свој правни значај, и да би она повлачила за собом менично-правну обвезу оних, који су по њој обвезани, да о року своју обвезу испуне према правном господару исте, такова меница треба да је издата у оној форми која је прописана за вучене менице у § 80 трг. зак. Ако и један од оних услова оскудева[на меници, онда таква меница према § 81. трг. зак. нема меничне важности као ни преноси, пријеми и т. д. на њој немају никакве вредности. Из акта овога спора види се, да је тужитељка неаисмена, и према томе њен је потпис као трасанта на истој меници требао бити снабдевен онако, како се тражи у тач. 5. § 80. трг. зак. а тако исто треба да |е тај потпис снабдевен одобрењем њенога мужа, да може меницу издавати по § 77. истог зак. те да би та меница имала своју вредност. Па пошто тужитељка није поднела меницу онакву какву § 80 трг. зак. прописује, то се она од тражења према туженоме по § 8!. истог зак. има одбити. По незадовољству тужитељке Апелациони Суд расмотрио је пресуду горњу, па је исту пресудом својом од 12. августа 1894. Бр. 1747 одобрио. Но по жалби пуномоћника тужитељке, Касациони Суд примедбама свог II одељења од 12. јануара 1895. под Бр. 183. поништио је пресуду Апелационог Суда са ових разлога: