Branič

77

таксе и трошкова одобри забрану на половину плате и покретност његова дужника М. К. чиновника. За доказ свога тражења поднео је меницу издану у Београду 1. марта 1898 год. на којој је акцептант и једини дужник Б. А. трг. и писмено дужника М. К., кпје гласи: „Београд, 2. маја 1898. Господину С. К. у месту, Овим вам се као платац обвезујем, да вам исплатим 1. јула о. г. меницу од дин. 800. која гласи: „У Београду 1. марта 1898 год. од дин. 800. у сребру за три месеца од данас платите за ову прву меницу по наредби С. К. суму од динара осам стотина у сребру, вредност у готову и ставите исту у рачун по извештају на госп Б. А. из Београда. Плаћање у Београду. с к. Признајем 5. А. ако исту не би акцептант Б. А. измирио о меничном року 1. јула о. г. С поштовањем М. Н. Решењем суда од 28. јула 1898. Бр. 8163. одобрена је тражена забрана. По жалби дужника М. К. Касациони суд у III. одељењу свом примедбама својим од 19. августа 1898. год. Бр. 6414. поништио је горње решење судско нашавши да исто не одговара закону. ,,Кад меница на основу које је забрана тражена нема свога домицила, нити има доказа, да је меница о року поднесена акцептанту ради исплате т. ј. меничкога протеста, онда је суд погрешио, што је тражену забрану одобрио, кад се авалиста М. К. обвезао да плати меничну суму, ако је акцептант о року не буде могао платити, о чему нема никаквих доказа". 44 Цовериоди фидеикомисарног наедедника не могу тражити напдату из прихода тога иман>а, кад ее он тога права одриче. У парници стечајне масе Ж. Н. противу малолетне деце његове, која су с њиме заједно фидеикомисарни