Branič

о ПРАВНОМ положају еосанаца и ХЕРЦЕГОВаЦА

907

међународном положају Босне и Херцеговине. Ми. мислимо да је домаћи закон Босанаца и Херцеговаца турски закон, а не аустро-угарски, који, донесен само за поданике аустро-угарске, може имати обавезну силу исКључиво над тим лицима. Ова тешкоћа, коју смо ми већ видели у питању о положају Босанаца и Херцеговаца, постаје још тежа, ако је Аустро-Угарска, користећи се својим правом администрације, донела је за Босну и Херцеговину законе различне од турских, а ради нормирања приватних права која по принципима наше науке регулише домаћи закон њиховог носиоца као на пр. ради регулисања статуса и правне способности. Који је тада домаћи закон Босанаца и Херцеговаца? Турски. или босанско-херцеговачки? Ово питање може имати два решења и оба се оснивају на разлозима, о чијој се вредности мора водити рачуна. По првом решењу сукобе би требало увек решавати у корист турског законодавства. Пошто су Босанци и Херцеговци турски поданици, то се њихов правни положај у иностранству не разликује од положаја турских поданика из оних провинција, које су под управом Бисоке Порте. А цошто Босанци и Херцеговци нису аустро-угарски поданици, то ова нема над њима никакве власти. кад су у иностранству,. као ни над осталим турским поданицима, који се баве ван своје отаџбине. Они су потчињени Аустро-Угарској само док су на земљишту окупираних провинцијама; али чим напусте то земљиште, они се враћају у положај турских поданика који су под потпуним. суверенитетом султановим. Дакле, њихов домаћи закон е турски закон. Друкчије решити то питање, дати важност законима које је Аустро-Угарска донела за Босну и Херцеговину, значи признати тим законима неку врсту екстериторијалитета, ма да моћ аустро-