Branič

918

е г а н ii ч

сви писци сложни у томе, да при уступању територије домицил и ро/јење повлаче промену држављанства. То је у осталом случај код велике већине стаНовника сзаке земље и уступање територије било би без икакве користи, кад би становници, рођени и домицилирани на њој у време уступања, задржали и после уступања старо грађанство. С друге стране, кад не бисмо признали карактер и особине Босанаца и Херцеговаца оним турским поданицима рођеним у Босни или Херцеговини, који су у време окуггације имали ту свој домицил, Аустро-Угарска не би никако могла одговорити своме окупационом задатку. Кад се језгро популације босанско-хгрцеговачке не би налазило под потпуном и неокрњеном влашћу др жаве управитељице, другим речима, кад ова држава не би имала право да регулише све правне одношаје гшовинспе као и личне ових лица, која сачињавају готово целокупно становништво окупираних земаља, како би се онда могло извршити дело умирења, које је било мотив чл. 25. Берлинског Уговора? Тешкоћа се јавља кад се узму они турски поданици, који су били само домицилирани у Босни или Херцеговини за време окупације, а нису ту рођени. Могу ли се и они тако исто сматрати као Босанци или Херцеговци? Да ли су права Аустро-Угарске над. њима шира, но над странцима који станују у Босни или Херцеговини, другим речима, да ли под обавезну силу босанско-херцеговачких закона потпада лични сгатут турских поданика ове категорије ? Мишљења смо, да се ова лица не могу оквалификовати као Босанци или Херцеговци и да се Аустро-Угарској могу према њима признати само она права која има и према осталим странцима; т.ј. треба решити, да Аустро-Угарска нема права. да регулише лични статус и правну способност ових лица, као што не може то да регулише ни код странаца.