Branič

0 ПРЛВНОМ ПОЛОЖАЈУ 10САНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА

919

Два разлога нас упућују на овакво мишљење. Прво мора се вадити рачуна о правилу, да се свако уступање права тумачи у најужем смислу (рестриктивно), правило које је овако Формулисано „Нејасне и непотпуне одредбе у уговору треба тумачити у корист онога, против когаје уговор начињен, а не у корист онога, у чијем се интересу уговор гради". 1 ) Ову правило нипошто се не сме губити из вида, кад је у пипању каква међународна конвенпија, која је такође једна врста уговора. Члан 25. Берлинскога Уговора садржи уступање права које чини Турска у корист Аустро-Угарске. Видели смо да се то уступање црава састоји у пренашању вршења унутарњег суверенитета над Босном и Херцеговином. ( 2 ). Што се тиче унутрашњих послова ових двеју земаља. Аустро-Угарска је ступила на мссто Отоманске Порте. Међу тим, да ли је ово пренашање вршења унутрашњег суверенитета потпуно? Другим речима да ли члан 25. Берлинског Уговора овлашћују Аустро-Угарску да врши унутрашњи суверенитет подједнако ирема свима шурским поданииима настањеним у окупираним земљама, или на против да ли немакаквих становника Босне и Херцеговине а турских поданика, који у извесном погледу, и поред

*) ВаткЈгу-Г.аеапНпепе, Ргес18 с!е (Згок епч!, I II, р. 637; Оеттев с1е 1'о1ћ1ег (оојашњено и доведено у везу са грађанским закоником и данагањим законодавством), 1; 1Гр. 50. 1п 8При1аНо1п1ш8 сит циаегКис ^шс! ас4ит е§(;, уегћа соп(га 81Гри1а(:огет 1111егргећгис1а 8тП". 1>. 38, §. 18, (1е Уег1). оћН§;..

2 ). Ми смо већ раније изложили, да је право унуграшњег суверенитета над Босном и Херцеговином ус/упљено Аустро-Угарекој с тим ограничњем, да се оно може опозвати, док еад овде говоримо о уетупању вршења права унутрашног еуверенитета. Теориеки то не значи једно исто. Али у овоаЈ случају нема никакве практичне разлике између устЈиања самог права и уступања његовог вршења; другим речима положај Туреке што се тиче права унутрашњог суверенитета кад овим провинцијална исти те и у једном и у другом случају.