Branič

944

1РАНИЧ

Стога је за Србе тобила врло важна ствар, да негирају Аустро-Угарској право суверенитета у Босни и Херцеговини. Они су то увек радили у новинама, књигама итд. На против Аустро-Угарска је имала интереса да истиче претенсије, које, ако би биле осиоване, дефинитивно би скинуле с дневног реда босанско-херцеговачко питање. И зато се тактика Аустро-Угарске састојала у томе, да с једне стране брани мишљење, како је Турска њој уступила на Берлпнском Конгресу Босну и Херцеговину, с друге стране да своје ионашање саобрази својим претенсијама и да у пословима, којп се тичу окупираних земаља, присваја својство суверене државе. Пошто јој је Србија, услед јединства расе са Босном и Херцеговином, са гледншта правног најозбиљнији супарник 1 ), Аустро-Угарска је сматрала као најпотребније да угуши њене протесте и да је обезоружа каквим аргументом, против кога она не би имала шта рећи. Закључење трговинског уговора са Србијом пружило јој је прилику да изврши свој план, и ми смо виделп колико је у томе успела. Данас Аустро-Угарска, ослањајући се на чланове 2. и 16 трговинског уговора не допушта Србији да дискутује о међународном положају Босне и Херцеговине, пошто је, како она вели, Србија признала да су ове земље прешле под суверену власт аустро-угарске државе.. Ово уплетање Аустро-Угарске у права Високе Порте моЖе се зато критиковатн што ствара међуг ) Ми овде прећуткујемо Турску, пошто се сматра као принцип, усвојен у европском међународном јавном праву да Турска не може више заузети хришћанске земље, које су се већ једанпут ослободиле њеног господарства, Исто то важи за Босну и Херцеговину. Ма да су ове провинције по чл. 25 Берлинског У* говора остале и даље турске земље, Европа их не би могла, при дефинитивном решењу босанско-херцеговачког питања, ставити понова под деспотски јарам султанов.