Branič

О ПРАВНОМ ПОЛОЖЛЈУ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА

945

народне компликацкје. Да се не бисмо на овој тачки дуго задржавали, сматрамо као довољно да изнесемо један доказ за ово тврђење. 1896. год. Србија је закључила са Турском једну конвенцију, која је названа консуларна конвенција. Државе уговорнице, поред консуларног питања, регулисале су овом конвенцијом и правни положај српских поданика у \Турској и турских поданика у Србији. Тај међународни акт врло је важан за односе ових држава. Он обухвата, као што смо то на другом месту 1 ) казали, целокупно међународно приватно право у односима ових држава. Овом конвенпијом усвојен је реципроцитет у регулисању правног положаја поданика једне државе уговорнпце на територији друге. У чл. 16 је казано; „Пошто су обе високе уговорне стране пристале на узајамну слободу пребивања и трговања на дотичним територијама, Срби ће бити примљени у Турској односно њихове личности и њиховог имања по истом праву и истим начином, као што се поступа или ће се у будуће поступати, са самим држављанинима." Срби, дакле, немају право на капитулације у Турској. То се види из чл. 7: „Српски поданици подлежаће у Турској законима и судовима отоманским. Српски генерални консули, консули, вице-консули и консуларни агенти неће имати судску власт, коју генерални консули, консули, вице-консули п консуларни агенти других држава упражњавају сад у Турској над својим држављанима ни основу старих уговора." Ово је, дакле, један међународни акт, који, са гледишта које ћемо одмах показати, регулише исто питање, које и чл. .2. трговинског уговора између

1) В. нашу расправу „1Јп саз с1е паћагаНзаНоп соНесНуе еп с!ећогз с!е {ои1:е сеззшп с!е {егпкмге" у часопису „Кеуие с!е с1гоН; т{егпа1лопа1 е1: с!е 1едЈз1а1;Јоп сотрагее" 1. II 1900 год. »ВАНИЧ 60