Branič

дужење од стране стараоца учињено на масу, на шта су стараони имали право по члану 133. прав. о неспор. делима, јер је решењем неспорног судије утврђен задружни однос, између Н. пунољетног наследника пок. Б. и П. удове пок. Б. и њене малолетне деце и у оваквом сгању није ни потребно одобрење старат. судије по чл. 75. зак. о стар. По изјављеном незадовољству, Апелациони Суд преиначи пресуду првога суда и одбије тужиоца од тражења, налазећи: да је тужилац задобио залогу на имање Н и П., а не на имање пок. Б., које је продато; да зндужење стараоца Н. и П. нема вредности без одобрења стар. судије по чл. 75. зак. о стар., па чак и кад би га било, тужилац не би имао право на новац добивен од продаје имања пок. Б., на основу §. 490. грађ. зак., јер је наслеђе оно, што по исплати дугова покојникових остане." По жалби тужиоца Касац. Суд примедбама свога II. оделења од 9. јуна 1897. Бр. 4079 поништи пресуду Апел. Суда са следећих разлога: »Смисао горње пресуде тога суда у главноме се своди на то: да лично повериоци пок. Б., који су доцније по смрти његовој постали заложни повериоци, имају прече право наплате из новца добивених од продатог имања пок. Б., од ранијих заложних поверилаца наследника пок. Б., који су добили право залоге на истом имању. Апелациони Суд заснива своју пресуду на §. 490. грађ. зак. налазећи, да наследницима пок. Б. остаје у наслеђе оно, што по исплати дугова пок. Б. сстане. До душе, по §. 490. грађ. зак. сви дугови покојникови леже на ње^овом имању и отуда се имају исплатити; али из овога зак. прописа не може се иззести, да су сви дугови његови залогом обезбеђени; јер сваки дуг не претпоставља залогу, него се она тек онда задобија, када се интабулише — §. §. 306. и 309. грађ. зак. Смрћу пок. Б. и његове су обвезе прешле на његове наследнике и то само онако, какве су оне — обвезе биле и према покојнику, тако, ако су обвезе покојникове према његовим повериоцима биле личне, онда оне као такве прелазе и на његове наследнике, а ако су биле заложне, онда као такве прелазе и на наследнике, и из залоге се имају исплатити, §. 329. грађ. зак., без обзира на то у чијим се рукама залога налази, а не може се претпоставити, да лична обвеза покојникова ; која је доцније заложном постала, може бити јача од ранијих заложних поверилаца наследника покојникових.