Branič
5
1
и с обзиром на наређење §. 291. у вези с §. 261. грађ. суд. пост. требао тужиоцу да досуди допуну заклетву, јер је тражбину своју до толике вероватности доказао, да му се иста према несумњивом доказу о постојању саме залоге може досудити." Према оваквим иримедбама опште седнице Касационога суда, Апелациони Суд је донео нову пресуду 30. декембра 1896. Бр. 3990, којом је тужиоцу досудио допуну клетву на го: да му се тужени задужио са 540. динара, да му је дао залогу и издао горе поменуту исправу — па да туженп плати и т. д.
2. Цовериоци насдедника умрдога душика, ко|и еу ево|у тражбину обезбедили пре од поверидаца уирдога дужника пречи еу у праву напдате од ових поедедњих (Одлука Опште еедниде ^аеад. Суца од 6. IX. 1897 № 5650) Непокретно имање масе пок. Б. буде продато. На рочишту одређеном за распоред новаца пријаве се: Р. са тражбином од 10.000 дин., а М. са тражбином од 8.000 дин., оспоравајући један другоме првенство у наплати. Поверилац Р. за доказ своје тражбине поднео је оригиналну меницу, по којој му стараоци масе дугују горњи дуг и по којој је суд одобрио прибелешку 12. јуна 1890. год на продато имање дужника. Поверилац М. поднео је ориђ. меницу, по којој му дугује пок. Б. горњи дуг, кога је прибележио на продато имање тек 19. јуна 1890. год. Упућен на парницу, поверилац Р., тужи повериоца М и затражи да њему суд досуди првенство у наплати из добивених новаца од продаје масеног имања, заснивајући своје право на раније задобивеној залози. Тужени М. у основу оспори право тужиоцу наводећи, да је имање продато као својина пок. Б., на коме он има залогу, а дужници су тужиочеви стараоци масе, који немају надлежног одобрења, да могу масу пок. Б. задужити; нити је тужилац задобио залогу на имање пок. Б.,негоје прибелешка по његовом тражењу одобрена на имање стараопа масе пок. Б. Први суд узме: да је тужилац пречи у наплати од туженога и пресудом својом досуди му првенсгво наплате, налазећи: да је тужилац раније задобио залогу; да је за-