Branič

10

није то право по закону задобио; или би требала да обиђе закон, који говори о најмањој пенсији, па да му досуди мању пенсију, него шго је закон као минимум одредио; у ком случају требало би прво утврдити, који би то проценат био за чиновнике, који нису навршши десет год. службе. Дакле, морала би се обићи или законска одредба о условљеном року служења или о условљеној најмањој пенсији. Другога излаза не може бити. 2. Истина је, да по §. 68. зак. о чин. грађ. реда Краљ ставља у пенсију чиновнике; истина је, да по §§. 1. и 29. истог закона чиновник задобија сва тамо означена права указом; али опет за то нико не може добити више права него што му закон даје, нити се због једне грешке, која се може случајно поткрасти министру кад подноси Краљу указ на потпис, могу појединци да користе нечим, нашта иначе не би по закону имали право. 3. Касациони Суд у својим примедбама спори Гл. Контроли, да се упушта у оцену питања права на пенсију, но Главна Контрола и у овом случају ниЈе то ни чинила; она је по чл. 109. зак. о своме уређењу хтела, да одреди молиоцу количину пенсије, и уверила се, да јој је то немогуће учинити, јер молиоцу не може да одреди ироценат, који је законом утврђен. И кад неко нема у основу права, он га не може имати ни за количину, пошто једно друго условљава. 4. Ако би Касац. Суд остао при своме разумевању изложеном у примедбама свога одељења, онда би Гл. Контрола била можда принуђена, да досуди молиоцу онакву пенсију, колика му по закону припада." Општа седница Касационог Суда од 6, септембра 1897, год. Бр. 5886. одржала је у сили примедбе свога одељења, а одбацила против-разлоге Гл. Контроле. \ 4. Рок за предају роч. позова парничним етранама не може бити краћи од оеам дана. (Одлука опште ееднице Каеац. Суда од 4. X. 1897 № 6609.) У спору Р., из Беча, противу В., из Пожаревца, због дуга, пожаревачки Првост. Суд одреди рочиште на дан 11. марта ове год. Тужени прими позив за рочиште 5. марта, дакле, на шесг дана пре рочишта. За то јави