Branič

утврди то: да је меница у времену издања била сачињена у форми оној, коју прописује то законско наређење. На §. 928. ж. грађ. зак. с тога, што је суд узео, да је меница по томе §-у постала облигационим дугом. На. §. 189. грађ. суд. пост. за то, шго се меница по истеку рока од пет година као приватна исправа има да цени по томе законском пропису, који говори о доказној вредности приватних исправа у опште. Даље, Суд разуме §. 928. ж. грађ. зак. тако, да је меница по истеку пет година потиуно равна облигацији и да њу закон тада сматра за пуноважну облигацију без обзира на то, да ли је она сачињена у форми §.§. 191. и 192. грађ. суд. поступка, а са ових разлога: Што се питање о томе, да ли је једна исправа сачињена у законој форми, има да цени по ономе закону, који је у времену издања те исправе форму њену одређивао. Ово је једно судском праксом утврђено правно начело, и довољно је да га суд наведе и не цитирајући нарочиту законску одредбу, јер један формалан закон може имати повратне силе само односно несвршених правних послова, а важност и правно дејство свршених правних послова регулише закон онога времена, у које су они учињени. Ту се суд и поред тога позвао на ону одредбу законску, на коју се могао и требао позвати, на §. 80. трг. зак. Законодавац преобраћајући по исгеку извесног времена меницу у облигациони дуг, он је равна пуноважној облигацији. Законодавац, сматрајући тада меницу као облигацију, ни једном одредбом својом не захтева, да она, поставши облигацијом, мора бити сачињена у форми облигације. Према другом одељку §. 928. ж. грађ зак. суд има право да утврди, да ли је исправа, по којој се тражи осуда тужене стране, меница, јер само у законој форми — §§. 80. и 162. трг. зак. — сачињена меница, губећи своја преимућства, постаје облигацијом после пет година, а писмено, које не садржава све битне услове уредне менице, не утврђује никакву менично-правну исправу — није меница, па по томе, после пет година није ни облигација. Кад се, дакле, нађе да је Једна исправа меница, онда се она, ако је као таква застарила, мора узети као облигацијом т. ј. законодавац такву застарелу меницу лишава само меничног преимућства — §§. 451. и 454. грађ. суд. пост. — и ништа више. Другим речима, меница, која је направљена у законској форми и била доказ за меничноправну обвезу дужникову, кад застари као меница, има се