Branič

20

виђа застарелост и за тужбе лекара, хирурга и др. без обзира на доказе. Па кад то стоји, да се у овоме пропису иод тужбом лехара разуме само право потраживања лекара, онда тако исто треба под тужбом трговца за давање есиша неигрговцима, разумети тужбу у истом смислу; јер иначе ако би се тужби ових последњих давало друкчије тумачење, као што Касациони Суд у својим примедбама наводи, онда би се једном истом пропису давало двојако сасвим различно тумачење, што свакојако законодавац не би на једном месту унео, баш и да је хтео све тужбе тако да разликује. „Осим тога, кад би се узело да по § 928. б. грађ. зак. трговчева тражбина од даног еспапа према нетрговцу не застарава у свом пространству за годину дана, онда би она с обзиром на § 16 трг. зак. застарила тек по одредби § 928 ж. гр. зак. за 24 године, дакле за много дуже време рока за трговчеву тражбину према самом трговцу, шта се држи да је сасвим противно духу закона. Овакво тумачење суда, да се тужба по § 928. б. грађанског законика разуме у материјалном смислу, ке противи се § 16 трг. законика. Оба ова прописа имају своје вредности. Пропис § 16 трг. законика, вреди увек кад се противна страна не позива на застарелост, а чим се позове онда ст па у важност § 928. 'б. грађанског законика које је наређењедонето доцније после издања трговачкогзаконика." Касационп Суд у општој седници од 22. новембра 1899. год. Бр. 9565, усвојио је озе поотивразлоге Првостепеног Суда. 10. Наелеђе неетадог дица (Одлука опште седипде Касацпоног Суда од 27—IV—900. бр. 386-1). Пресудама оба нижа Суда, одбијена тужиља у тражњи, да као наследница своје умрле кћери Сладунке, наследи имање свог првог мужа X, за кога вели да је погинуо у српско-бугарском рату, — јер није утврђено редовним доказима да је X. умро или погинуо, нити је доказано надлежном судском радњом да га је нестало, те да се може узети, да X. није у жи-