Branič

21

воту, по законој претпоставди у смислу одредбе §51. и 52. грађанског закона. Примедбе Касационог Суда III. одељсња од 5. Априла 1900 бр. 2830. „Суд је требао, доносећи одлуку у овом спору, да оцени умрлицу тужитељичине кћери Сладунке (в. прилог тужби Бр. 15.272) из које се види, да је она у истој записана као кћи несталог X. као и уверење Суда општине опарићке (в, прилог акту Бр. 23.600) којом сс тврди, да је тужитељичин муж X. нестао у српско-бугарском рату". Прошивразлози Ачелационог Суда I. одељења од 19 Аарила 1900 Бр. 1775. „Из целине побуда првостепене пресуде, јасно се види, да је у судској оцени примљено за доказано, да је Сладунка била кћи несталог X. и да га је она надживела, а затим умрла. Овом оценом искључена је потреба, да се нарочито цени уверење о смрти Сладункиној, кад се то не оспорава. Општинско уверење, да је X. нестало у српско-бугарском рату, нема важности, јер је одредбом § 51 грађанског законика прописана нарочита проц^дура у доказивању смрти или нестанка дотичног лица, начином редовног судског поступања; па зато општинско уверење, само по себи . нема важности ни у основу, као немеродавна исправа, о једном стању, које се ненадлежно увлачи у делокруг оцене општинског суда." Одлуком оитте сс нице Насациочог Суда, од 26. ап'ила 1900. Бр. 3737 одржане су примедбе његова одељења, али је. и по нарећеној оцени, новом апелационом пресудом одбијена тужиља од тражења основима употребљеним у противразлозима Апелације." 11. Застарелоет издржаља унуке. Тужени по тестаменту свога оца, давао тужиљи као његовој ухуци, одређено издржање, па прекинуо даље давање, наводом, да је тужиља изласком из његове куће изгубила то право, а и иначе да јој је оно и застарело по времену тужбе. Првостепени и Апглациони Суд досудили су тужиљи тражено поаво.