Branič
0 РАЗЛИЦИ измвђк СВРШЕНОГА КРИВИЧНОГА ДЕЛА
27
венча с другом женском, па та прекара буде откривена пре него што је венчање извршено, онда логички постоји само покушај бигамије, а не и сама бигамија. Код неких кривица није радња Свршена извесним активитетом, посматраним као засебно дело, већ тај активитет мора бити у вези с неким другим, кош су заједно потребни за појам дотичног кривичног деда. Нема сумње, нпр, да крив оклетство није свршено актом лажне заклетве у опште, него тек онда. кад ]е та заклетва !огта рго1)ап1е дата тек онда, дакле, кад је добила такав облик коме и судија и држава морају еровати. Код дела код којих закон узима извесан чин у вези с извесним одређеним иротивуиравним циљем као кривично дело а не активитет сам за себе, дело се све донде сматра за покушај, докле год правни акт, у коме ее састоји и циљ и активитет ниЈе завршен. Тако учинилац може напустити или уништити циљ или средства, пре него што су нанели штете — и тако осгавиги цело делз без циља, без кога оно није кривица, Ово је случај, ако неко нпр. ФалсиФИкује какву ириватну исправу, подигне на основу ње тужбу, па је пре иего гато би тужени експлимирао повуче натраг. Истина у овоме случају ипак све зависи од закона, односно од тога како закон квалиФикује ФалсиФиковање исправа; посматра ли закон ]едно такво Фалсификовање као кривично дело за себе, не тражећи и Факат штете, онда се горње гледиште не може одржати: дело је свршено без обзира на последице и циљ; тражи ли се у циљу или последици и штета, ондајепј во мишљење коректно. Питање о свршености дела нарочито је важно код такозваних државних иреступа, нарочиго код велеиздаје. 0 ономе ранијем мишљењу, по коме су та дела сматрана као г!еПс1:а ехсер1;а и по коме се на њих нису морале премењивати норме које су важиле за остала дела, о томе мишљењу не може вихпе ни бити говора. Али исто тако се за квалификовање велеиздаје не може тражити ни постигнуће циља, јер би у томе случају велеиздајник лако могао доћи и до престола, и онда о казни не може бити ни говора. Не може се, у осталом, оправдати ни оно гледиште које тражи престанак државе као последицу и које се помаже тврђењем, да је у тим случајевима казна и за покушај иста као и за свршено дело. 0 такозва-