Branič

Б Р А Н И Ч

лом власти може огласити за оца ако се епока одвоеђња, подудара са даном зачећа што је и еамим чл. 340. грађ. зак. допуште у овом случају и иоред иесигурности физиолошких . Заштодакле, да се у сличним случајевима не допусти така инФормација? А добро је познато ,да ове скрупуле не задржавају законодавца на путу правде и истине. Нека се одобри истраживање оца под контролом строге законитости, која је толико исто против уцењивања, колико и жељна добру човечанства; као и да човек нема права да напусти дете и мајку, која је не само као жена немоћна но често и положајем друштвеним слаба и слабо награђена. Г. Шени , који је у начелу присталица принципа истраживања оца, налази да овај законски пројекат г. Риве-а нше довољно практичан. Он вели да је сваки закон добар, који приморава човека на испуњење његове прве дужности: осигурање детињег живота. Дужност је увек иста, било да је дете законито, бидо природно, било ванбрачно. Изгледа, да је обавеза већа, ако је дете радом самога оца лишено права и авантура друштвених. Али је питање, како да се примора такав човек, који се извлачи а да се на тај начин не потпомогну скандали и уце не? Ето то је та тешкоћа, коју пројекат није иредвидео. Чл. 1-тог пројекта налази да се миетериозан моменаг у којем се образује један нов људски живот, може у.'з рдит Рачуна се, да се ово може постићи иисменим доказима, јим? Делима сигурним какве природе? Довољном сведоџбош којих сведока? Б. Шени усваја иисмене доказе, коЈе је дао сам отац, али и он се сам могао преварити или су га други преварили. Ну ако његовог писменсг доказа нема никако онда свака друга писмена седоџба може противустати. Чл. 2 вели да је отац дужан оженити се мајком детета у противном, осудиће се на накнаду штете. Овакав нринудни брак не може никаква добра донети. Узмимо, два несретна створа, овако везана наредбом вакона тражиће одмах по тОм да их закон разведе. Да ли ће им се тражење одбити.? А претпоставимо да отац не може да ее ожени? Рецимо треба му одобрење родигеља а они одбијају. Или, да је, узми-