Branič

ПОЈАМ ПРАВИЧНОСТИ У КАЗНКНОМ ПРАВУ

казна појављује као тачно изједначење са злочином убиства. Ово је бар од врло уверених присталица теорије одмаз е оспорено. Узмемо ли на место смртне казне доживотно ли.пење с»1ободе — Келер то допушта не може се ни овде са сигурношћу тврдити изједначење са злочином убиства. Један баденски свештеник 1 ) казненог завода тражио је пре неколико меееци на основу искуства, које је имао са државним осуђеницима, из врло важних разлога као неопходно нужно да се смањи казна доживотног лишења слободе. Ако чак усвојимо да би се могла утврдити одговарајуКајказна за злочин убиства, то ипак држим да је немогућно поуздано процентуално одмеравање тежине злочина и одговара јућих казни. Оа најбољом вољом не могу да кажем, за колико процената више волим, да ми ее украду 100 м. или да ми сенаругаи кућевни мир или да ми кућу запале, но да ме убију. Но ако би се и успело да се постави једна процентуална скала злочипа, њена би вредност била чисто епољна. На унутрању странку рздње не би могло да се довољно гледа при овој тариФи, која потсећа на тарифу глобе у народним правима. Ако хоћемо збиља да праведно одмаздимо, то морамо изнаћи, колико је велика кривица коју приписујемо учиницу због његове радње, тачка, на коју заступници теорије одмазде нису заборавили, већ су је, као нпр. Биркмајер"), парочито нагласили. Но да ли ми можемо у ствари величину кривице да одмеримо? Околина, васпитање, привредни односи, наклоности, недостатци и болести родитеља и даљих предака имају неоспоран утицај на извршиоца дела. У колико злочин има да се припише овим односима, у ко-

1) М. ВаДег, РМтег ага §тоз81|. МаппеггисћШаиа ш Вгисћ8а1: „Кп улх ^иив^еи (1ег Уег&евзепеи". КгаикГиг(:ег ХеИиид V 27. XII. 1902 № 358 Мог§епћ1а1

2) ор. сИ. стр. 77. и прим. 84.