Branič

186

б р а н и ч

извођачки, фабрички жиг: ијш нак лице, које и ако није произвођач ствари, врши са њом разне имовннске трансакције у саобраћају — трговачки жиг. Предмет наше студије бнће индустриски жигови. у ширем смислу те речи, дакле фабрички и трговачки жигови. Што се тиче својинских жигова, њих данас нема у угштреби, и ако су у ранијим временнма, на пример код Римљана, били доста чести. За нас су они у толико од значаја. што се од њих, као историски раније посталих жигова постеиено у току времена извршио прелаз на саобраћајне трговачке н фабричке — жигове. Наиме, почело се долазпти до схватања, да жиг не означава сам"о својину ствари већ у опште порекло њеио — једно схватање које се потпуно поклапа са данашњнм појмом о жпгу. Овај прелаз се тако неосетно извршио, да неки ранијн писци 1 и ие одвајају ове двс врсте жигова већ их третнрају заједно. Међутпм не треба мислптн, дајеразвој жиговног нрава немнновно гредео тим путем — поступним прелажењем својпнске марке у трговачку. На-цротив, тај пут је био узгредаи. Жиговн п марке оригпиално су се развили, као неопходна шследица природне тежње и интереса сваког произвођача, да своје продукте обележи, преставп као дело својих руку н своје памети, да бп им тиме прпбавпо глас и прођу у саобраћају. Та тежи>а постојп од вајкада. чиме се и објапгњује факат, да установу жига налазимо и у најстаријим временнма. Правна природа жига и одредба његова. — Не улазећи у детаљно расправљање о природп жиговног права, констатујемо само, да се у том питању ни данас не слажу нравни научари. -Једни сматрају жиговно право као стварно право, другн као стварно право зги депепз, као нематеријално стварно право, трећи пак као лично право. Та је појава, у осталом, п разумљива. Жиговно ираво у модерном смислу творевпна је развијеног саобраћајног живота, оно је суптилне и деликатне садржпне, па је и природа његова морала бити разно схватана. Мн сматрамо, као што смо Напред истакли, да је жиговно право лично право. Однос, који жиг изражава, квалп-

1 Тако чувени и готово први пиоац световног рада на пољу Трговачког Права ВетепШш 81гасса у своме делу ТгасШГиз с1е тегсаШга, рагз II, не прави разлику између евојинског и саобраћајнвг жига.