Branič

188

Б Р А Н И Ч

квалификована као апсолутна својина, жиговно право се карактерише као релативна својина, као једно право ограничено и у погледу временском и у погледу на лица којима се налаже поштовање овога права. У оваком схватању жига слажу се многи француски научари. 1 Ми смо већ казали, да се жиг. право, с обзиром на прпроду и функцију жига, не може се сматрати као право својине, па се на то нећемо обраћати. Упућујемо само на француског аутора Меко- а 2 и белгијског научара А. Браун-а, , 3 који су јаким и убедљивим аргументима уздрмали и готово оборили ту теорију о жиг. праву као праву својине. Као што се научари не слажу у питању о правној природи жига, тако се исто размимоилазе и законодавци при давању одредбе о жигу. Да бисмо ту разлику што јасније истакли, потсећамо на одредбу жига, коју смо напред поставили, и по којој се под фабричким и трговачким жигом разуме свако средство којим се означује порекло робе и тиме постиже разликовање од других сличних роба. Одредба жига може се изразити п на други начин, али се њоме, ма како прецизно била изведена, не може свако задовољити. Увек ће се наћи теоричара, који ће дати другу дефиницију. Али у осталом, тежиште и не лежн у дефиницији већ у разумевању природе и циља ове правне теорије. Жигом се тежи да гарантује порекло робе, у свако време, на сваком месту и свима лпцима која ступају у ма какав однос са њом. У теорији, у свом најопштнјем облику, дефиниција жига би гласила: Жиг је сваки знак, којим се обележавају производи једне фабрике или производц једне трговине. Ова дефиниција је н кратка и јасна. Да видимо какву нам одредбу жига дају законодавци, да бисмо по томе закључили, како они схватају жиговно право. Француски законодавац у аг! 1. зак. о маркама не даје одредбу жига, већ набраја, не лимитативно, већ само примера ради, шта се све сматра као жпг. Али францускн за1 Е. РоипШ: оеи\те сИее, р. 113 еС зшу. ; А. ОазШтЂШе: ТгаНе 1ћеопдие е1> ргаМцие Лев сопкгеЈаропз еп тоиз ^епгев, р. 411. е! вшу. 2 Мепеаи: ЈЛеев поиуеИев виг 1ев тагдиез (1е 1аћпдие е! с!е соштегсе, р. 9. 3 А1ех. Вгаип: ТгаИе (1ев шаг^иее <1е Мш^ие е4 с1е сошшегсе, с1и пош соттегс!а1 е! де 1а сопсиггепсе с!е1оуа1е. р. 65.