Branič

ННТЕРПРЕТАЦИЈА § 471 ГРАЂ. ПОСТУПКА

20»

се један паузетак помоћу аналогије распростире и на друге случајеве који у закону нису изречно предвиђеии. Јер, ехсерИо ез! 8ћ1сМ881тае Јп1егргае1а1Јоп18 и ту аналогија није допуштена. Разлозп дакле Касационог Суда, да општпна као политичка власт не би могла правилно функционисати ни напредовати, зар би и могли бити разлози опортуности и целисходности, али они не могу наћн свога ослонца у § -±71. гр.. суд. поступка. А кад је реч о закону п његовој примени, судија се у главном не сме руководити тим обзирима. Осим тога општипа је као правно лице у споровима грађанским потпуно равноправна са приватним лицима и нема ни једног законског проппса који општини даје ма какве привилегије; или ако их има, ти законски прописи морају бити јасни међутим, кад се тач. 6 § 471 грађ. пост. аналогијом распростире и на општине, онда је то очигледно привилегисање општине без јасних и изречних одредаба у закону.

Допустп ли се аналогија код § 471 грађ. суд. пост., заштита би по тач. 6, која гласи: „Официру п сваком «чиновнику оружје, научне књиге или инструменти и у опште оне ствари које су овоме за вршење дужности потребне. Исто тако правозаступнику, лекару и другим иаучнпм људима књиге и справе за њихов рад потребне" била далеко ужег обима, него што је Касациони Суд ошптини даје. § 471 грађ. суд. пост. у тач. 6 оставља тамо побројаним лицима само оно, што им је најпотребније и што се управо јавља као неопходно нужно за њихову егзпстенцију. То је емисао целог тога §-а. II кад је тако, онда се свакако једној општини ипак оставља више, него што се тач. 6 § 471 грађ. суд. пост. мисли да заштити. Не може се рећи да је све оно што улази у буцет општннски као приход општински, најнужније и служи за егзиетенцију саме општине. Јер ако би то тачно било, онда како да се објасни неједнакост прихода и покретности две општине са једнаким. бројем становника. Нити је све примање општинско апсолутно потребно једној општпни за њену егзистенцију, иити је сва покретност