Branič

11*

0 ПОВРЕДИ ТЕЛА

163

Што се тиче времена боловања и трајања несиособности за рад, онп се до душе могу узети као мерило за тежину повреде, али то не чине сва законодавства, што је у неколико оправдано. Ево н разлога за то. Време боловања и трајања неспособности за рад веома је тешко тачно утврдити и определити. Ово је познато и!з судске практпке и излишно је нарочито доказивати. Боловање ■одређује' лекар, при првом прегледу, од прилике, а у многим случајевима и нема накнадног прегледа. Услед тога се и време боловања и неспособност за рад морају утврђивати другим доказним срествима. А овакав начин утврђивања боловања и трајања неспособности за рад скоро су увек нетачни. Међутим закон .је тачно одредио, да боловање од месец дана и неспособност за рад од тога времена па на више имају се сматрати као тешка телесна повреда. Према овоме држимо да би било много рационалније, да се све повреде, код којих нема ос.акаћења, сталне неспособности за рад, унакажености или сталног побољевања услед ловреде, — уврсте у ред лакпх повреда тела. Ако би се према разним околностима нашло, да је у случају дужег боловања, а без трајних последица, максимум садање казне за лаку повреду мали, онда би се изменом дотичне одредбе могао овај максимум повисити. У сваком случају трајање боловања и неспособности за рад незгодан су критеријум за тежину телесне повреде. Немачки кривич. зак. не поставља за мернло тежпне повреде време боловања и неспособности за рад. 1 Исто тако п дански крпв. законик не чини поделу на лаку и тешку тел. повреду на основу времена боловања и неспособности за рад. 2 Од иројеката крив. законика можемо поменути пројекат швајцарског крив. зак., који дели повреде на обичну, тешку л врло тешку повреду тела. 3 Од старијих крив. зак. аустријски ставља у ред тешких телесних повреда, поред осталих, и оне, услед којих су боловање и неепособност за рад трајали најмање двадесет дана. 4

1 §§ 223 и 224 (3. ЗЦаЈезеШшсћев I. (1. аеиквсће КекЉ.

2 §§ 200 и 204 (1ез А11§ет. ћиг&ег!. ЗкађезекЛ. I. <1. Котдтсћ Вапетагк. Шегвегг); V. Бг. Н. ВЖ — Уег1а§ Ј. ОиНепШ^, Вег1ш, 1901.

3 Уогеп^иг! хи зтет 8сћ\уеЈг В^гаЈђевеШмсћ. Аг(;. 62, 63 и 64.

4 § 152 (1. оез!;егг. бћ-аЈ^езеШшсћез.