Branič

164

Б Р А Н II Ч

Француски крив. зак. учинно је такође тежину повреде зависном од времена боловања. За тежу повреду тражи боловање или неспособност за рад од преко 20 дана. 5 Али, као што напред поменусмо, п аустријски и француски крив. зак. старог су порекла, те су с тога и могли за критеријум повреде тела узети време боловања и неспособности за рад. Од новијих нројеката могли би поменутн норвешки пројекат крив. зак., који се такође ставио на ово застарело гледиште. 6 Но, при свем том, из ранпје наведеннх разлога, ми остајемо при своме мишљењу, да тежину повреде не треба стављати у зависност од времена и трајања болести и неспособности за рад. Поред тога што време болести и неспособности за рад нису најбољи критеријум за оцену величине повреде, наш законодавац је у § 177 казн. зак. својом мало незгодном стилизацијом ове одредбе дао повода разноликом тумачењу њеном. Ово неједнако разумевање састоји се у томе, што судије веома често идентификују боловање са неспособношћу за рад, те налазе да постоји тешка телесна повреда, ако је боловање трајало бар 30 дана. Текст § 177 гласи: „Ако је ко од злонамерног злостављања и повреде тела у болест пао и један месец дана или за свагда за свој посао неспособан постао" Према оваквој редакцији текста изгледа, да законодавац тражи поглавито да је неспособност услед повреде трајала бар месец дана, а боловање да је од споредног значаја. Оваквом тумачењу ове законске одредбе и ми би се увек придружили с тога, што из речи „и један месец дана или за свагда за свој посао неспособан постао", изгледа, да је законодавац имао поглавпто на уму привредну штету, коју повређени трпи, а боловање да мује узгредна ствар. Јер, да је ваконодавац хтео боловање да идентификује с-а неспособношћу за рад, он је то могао сасвим јасно н одређено учинити, као што је то учинио на пр. аустријски законодавац у § 152 крив. зак., који гласи: ,,"У7ег ^е^еп ешеп Мепзсћеп, гтуаг шсМ 111 с1ег АћзкМ јћп 2и ^осћеп, аћег с1осћ 111 апс!е5 Ап. 309. с1и Сос1е рспа1. 6 Еп(;т1г{ ешее А11§еш. ђигц. Вка^еве^^иећев Шг с1ав Кошцгејоћ Ког\\ г е§еп, Иећегбек!; у. Е)г. В. КокепМс! ипс! АпЗг. Игћуе, Уег1а§ Ј. ОиЦепВегПп, 1898 — в. § 229.