Branič

IIз суднице

211

хоће ставила, а најмање стављеним написом: „Рачун за г. Драгољуба Живковића, артиљ. капетана и жену му г-ђу Зорку из Крагујевца." — С тога а без обзира на други део примедаба: „Што није за овај случај узео у оцену и то, што су обоје тужени ствари изложене у приложеном рачуну заједпо узели, и на тај наднн постали дужници тужилаца за који случај нема законитог ироппса, по коме би Се за ово заједничко дело мужа и жене тражило и неко друго нарочито мужевље одобрење, да може жена куповатн заједно са мужем кућевне потребе" суд налази, да је тражење тужилачке стране према напред наведеном и томе, што се нз поднетог извода рачуна види, да су набављане не само стварн за кућевну потребу тужених но и за тужену Зорку, децу тужених, на шта више п за млађе, и иајзад за личну потребу туженог Драгољуба, као: табакера за дуван, размене табакера, пар , гаћа мушких, пар ципела за служавку итд. не доказује дуговање тужене Зорке, јер би се овим утврдило оно, што је педозвољено, а то је: а) да је жена старешине -куће, а не муж, б) да жена врши закону дужност мужевљу о снабдевању и издржавању себе, мужа п деце, в) да муж може кад хоће задужити жену и без њеног пристанка и одобрења, г) да повериоци мужевљи, наравно трговци, могу нанлатити од жене мужевље дугове. — Ово не само да би било противно јасним законскнм прописима §§ 107, 109, 110, 115, 116 и 119 грађ. зак. и § 179 грађ. пост. већ би брпсало јасна наређења § § 12, 15 и 16 трг. зак," Општа седница Касационог суда од 31 децембра 1905 бр. 1 1870 нашла је са 9 против 6 гласова да су прпмедбе одељења на закону основане, а да против разлози не стоје.

У^ена није за вредиост ствари, узетих из трговиие, на које има лраво по § 109 гр. за^., ве^ је духии^ сам мур^. (Одлука опште седнице Касацпоног Суда од 8.-11-1906. бр. 705.) Тужиоци су тражили из масе пок. краља Александра, да им се по поднетпм изводима из трговачких књига исплати 914 круна за три жакета послата пок. краљици Драги. Пресудом првостеп. суда за варош Београд од 15. фебр. 1905. г. 14*