Branič

212

Б Р А Н И Ч

бр. 4615 тужил. фирма Хубер и Болингер одбијена је од тражења из разлога: „Муж је дужан да се о својој жени стара. Старање ово простире се и на потребе, које се на њено издржавање односе и према овоме у првом реду муж је дужан да жену потребама личним за њено обдржавање снабдева. Та је законска обвеза његова из § 109 гр. зак. Одредба ова износи одговорност мужа за вредност потреба његове жене, и ова околпост чпни, да је ова законска обвеза ограничена и да она наступа само онда, кад иостоји одобрење мужевљево, да жена за своју личну потребу извесне ствари поручи, купи и у опште за себе набави. — Обвеза мужа за исплату жениних потреба према трећим лицима није, дакле, неограничена. Трећа лица могу само тако за своје тражбено право, за исплату вредности ствари, датих жени, тужбу против мужа дати само онда, ако је муж овластио трећа лица, да захтеве његове жене испуне; иначе за исплату тужба се може дати само против жене, чија радња представља правни одношај, из кога тражбено нраво трећих лица произлази. — У овом другом случају постоји само природна обвеза мужа, чпје испуњење зависи од воље његове, услед чега и тужба за овакве обвезе нема законске санкције. Суд , дакле, налази да трећа лица нису овлашћена да на рачун мужа стављеју исплате свију ствари, које жена од њих узме, већ да постоји законско овлагићење само за оне ствари, за чије узимање одобрење мужа постоји. — Такво значење, према повериоцима жене и трећим лицима има законска одредба § 109 гр. зак. Трећа лица и повериоци жене нису овлашћенп ниједном законском одредбом, да одређују круг потреба жене п да на ова] начин стварају обвезу мужа за давање ових потреба жени. Такво право има само жеиа према мужу и једино она може тражитп и одредити тужбом круг својпх потреба и према томе има лично захтевати осуду мужа за накнаду вредности узетих ствари за њену личну потребу. Према оваквом стању тужба тужилачке стране нема законске санкције. Тужба је упућена на то, да се изрече осуда мужа за вредност ствари поручених од његове жене. Такав карактер тужбе тужилачка страна признаје а и иначе подноси нзвод из њених трговачких књига, износи задужење пок. краљице Драге за ствари, поручене за њену личну потребу. Тужба не износп, да је поруџбина од стране пок. краља Александра одобрена и за то у основи његова лична обвеза