Branič
КАЗНЕНО ПРАВО
29
црема савезним кнежевима. Напротив бива ислеђење само по овлашћењу: код увреда савезних кнежева или регената једне савезне државе (§§ 99, 101). VI. План и мере казне по казненом законику. Казнени законик говори у одељку 2. о увреди сопстверог владаоца, у одељку 3. о увреди савезннх кнежева. Као кажњиве радње именује он у свима параграфима оба ова одељка наизменце прво насиља а по том увреде. У одељку 2. спомињу се поред сопственог владаоца чланови владалачке породнце, у одељку 3. поред савезних кнежева чланови њихових породица. Ове просте основне мисли модификоване су само тиме, што се води рачун о цару, владаоцу места становања и могућег регента. Према овом плану разликује и кажњава, дакле, казнени законик на следећп начин: 1. Неко изврши према цару, сопственом владаоцу или према владаоцу места становања а) извесно насиље (§ 94). У овом случају поставља закон три мере казне, поименце - а) за најтеже случаје доживотну робију или доживотно заточење; /9) за мање тешке случаје робију или заточење не испод б година. Поред казне заточења могућ јегубптак јавних звања и права проистичућих из јавних избора; у) при постојању ублажавних околности, заточење не испод 5 година, допуштено је и у објективно најтежим случајима. 1 б) извесну увреду (§ 95). Израз пруског казненог законика „повреда страхопоштовања" није задржат, и тиме је одбачено мишљење оних, који су хтели област кажњивости овде да прошире изван граница увреде. Казна је само затвор не испод 2 месеца, или заточење од 2 месеца до 5 година; но ипак може се поред затвора изрећи губитак јавних звања или права проистичућих из јавних избора. 2. Неко изврши према члану владалачког дома свога владаоца, или првхма регенту своје државе или према члану владалачког дома или према регенту свога места стансвања
1 Царевинскп Суд од 10. II. 1881: Означења „мање тешки случаји" у §§ 94. и 96. и „особито лаки случаји" у § 57. № 4. могу се сматрати само као основи за одмерење казне, који отуда увек подлеже само оценп суда^ али не као законски ублажавни основи и ублажавне околности, које ирема §§ 295. и 297. крив. пост. подлеже утврђењу од стране поротника.