Branič

242

Б Р А II II Ч

б) Жиг не мора бити распрострт по целом предмету, на који се ставља. Има много производа, који носе жиг само на једном свом делу. в) Жиг се може ставити не само па робу већ и на завој, пошто је и та околност индиферентна. 0 томе имамо изричну одредбу у чл. 9. закона о заштити жигова, који гласи: „Што је у овом закону речено о знацима за обележавање робе, важп и за употребљење знака на завојима, увијутцима, бурадима и.т. д. Б) Субје^тивни ус<лови. Пре но што пређемо на излагање субјективних услова за пуноважност жига, да напоменемо, да ћемо имати у виду само домаће грађане, поданике наше државе, а о странцима ће бити говор у одвојеном одељку. Говорити о субјективним условима за пуноважност жига, значи, претпостављати, да сва правно способна лпца не могу прибавити право на жиг. На тако и јесте у ствари. Ова правна установа ограничена је на извесан ред људн у држави, на она лица само, која имају индустриска предузећа, у најширем смислу те речи. Категорију лица овлашћених да прибаве жиг сачињавају дакле фабриканти и трговци, узети такође у најширем смислу тпх речи. Ово ограничење жиговног права у субјективном смпслу оправдано је, с обзиром на циљ и природу жига. Једно лице које нема никаквог удела у производњи и промету добара нема ни интереса да прибавља право на жиг. У нашем закону није, — као ни у аустриском ни немачком — изречно постављен тај услов, али из дефиниције жига у чл. 1. закључујемо, да по нашем праву субјекти жига могу бити само индустријалци, у најширем смислу те речи. Ту долазе на првом месту фабриканти, било да су представници велике индустрије (фабриканти у ужем смислу речи) било мале индустрије (занатлије). Даље, пољопривредници, који се такође баве производњом добара и имају право да своје производе обележе нарочитим знаком — жигом. 0 њима имамо изречну одредбу у чл. 6. зак. о жиговима. На трећем месту имамо трговце. То су лица која вртпе размену добара у саобраћају, посредују између потрошача и произвођача. Наш Трговачки Законик (§ 1.) сматра за тр-