Branič

252

Б Р А Н И Ч

буквално разуметн, као да наш законодавац везује важност жнга са фактом нријаве, јер се у чл. 2. поставља само опште правпло, да је за важност жнга потребна прпјава и упис код суда. Од ког момента постаје пуноважно жиговно право, говори се у чл. 17. који гласи: „Од дана кад је у суду надлежном жиг уппсан, задобија сопственнк право на употребу истог и по томе ће се и првенство одређивати, ако би једнаки жигови од впше тражилаца код истог или различитих судова поднесени били." Као што се види и овај члан као и чл. 2. врло су незгодно стилизовапи, тако да њихове одредбе стоје у контрадикцији. Творци закона о жиговима нису довољно нознавали ову правну установу, како је она развнјена код западних, културних народа. У чл. 2 сматрају се изрази „прпјавити" и „регистроватн" као идентични, ма да то не стоји у ствари. Пријава је акт приватних лица, којима се заснива упис жига, а регистровање је акт државних органа, којим се један жиг, чији је упис одобрен, уписује у регистар жигова. У чл. 17. прва половина је тачна и умесна, јер се жиговно право заснива по нашем закону тек извршеним уписом, Али, друга половина је потпуно неоправдана и бесмислена. Право првенства никако не може да се одређује временом уписа. То је принцип, који важи код свих права, за чије је постојање потребно званично констатовање. Тако, на пример, у случају прпбављања хипотеке имамо правило рггог Гетроге, роНог тге, где се израз Гетриз односи на моменат тражења хипотеке, а не на, моменат, када је суд хнпотеку одобрио. Исти .је случај и код прибављања жиг. права, јер и ту се мора рачунати право првенства према времену кад је поднета пријава за упис жига. Разлог за овако одређивање је тај, што поједина лица не треба да буду оштећена услед спорости и немара суда, јер у интервалу између момента предаје пријаве за упис и момента самог уписа, могло би неко треће лице да издејствује упис истог жига код нстог или другог суда и тиме на неправедан начин стекие прече право на жиг. Према томе, одредбу чл. 17. треба тако тумачити, да се ираво првенства одређује према времену пријаве, и да од два једака жига за исте или сличне производе прече право има онај, који је раније пријављен за упис. Да ову одредбу чл. 17. а1. 2. треба тумачити у том смислу, показују нам чл.