Branič

258

Б Р А Н II Т 1

дини иријављени жигови ставе на предмете, за које су намењени, не треба тако тумачити и прндавати јој смисао, који опа нема. Вероватно је законодавац претпостављао овде случај, да је један жиг, чија је употреба ирвобитно била факултативна, доцније одлуком министра н. привреде, на основу чл. 6. ш Нпе, оглашен за обавезан, с обзирон на производе, којп се њиме обележавају. Тада жиг постаје обавезан и мора се стављати на робу. У осталом, овај став други чл. 6. потпуно је обухваћен одредбом става трећег истог члана и зато је био излишан. 5* нашем закону о заштити жигова не налази се санкција одредбе, да су извесни жигови обавезни. Није дакле прописано, какве ће последице имати евентуалне повреде те одредбе, т. ј. нестављање обавезног жига. Ми мислимо, да је министар надлежан да пропише казне за лица, која не буду испуњавала његове наредбе о обавезносги жнга.

После ових иретходних напомена, да пређемо на ближе одређивање садржине жиговног права. Наш закон није исцрпно изложио, у чему се састоји то право, већ је, у опште,казао, да је то „право на употребу жига" (чл. 11. став 1.; чл. 17. став 1.). Оно се може одредити, као искључиво овлашћење титулара жпга. да робе, које производи или промеће, тим знаком обележава, и тиме их карактерише, као пронзвод своје делатности. Жиговно право, као што је напред утврђено, није апсолутно право на жпг као такав, већ право ограничено само на употребу жига као средства обележавања производа. Па и у том правцу жиговно право није апсолутно, већ релатнвно, т. ј. важи само за извесне, при упису жига назначене производе. Генералнп жигови, који би дакле важили за све иропзводе неког индустријалца, по нравилу нису допуштени. 1 Не треба међутим мислити, да један фабрикант или трговац не може обележавати једним знаком све своје производе. То је допуштено, а тако редовно и бива. само је односно лице дужно при упису жига побројати све те производе. 1 Изузетак од тог правпла пмамо у закону Канпде, који допушта и геперадпе, опште жнгове.